Koliko koštaju promene u obrazovanju

Povezane objave

• Rekordan broj prijavljanih kandidata na FTN-u 03/07
• Drugi upisni rok: Univerzitet u Nišu objavio broj slobodnih mesta! 21/08
• Podrška studentima na Kembridžu 22/04

Prema predviđanjima kreatora Strategije razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, najviše novca van budžeta Ministarstva prosvete za promene u obrazovanju biće potrebno upravo za – finansijski deo reforme u školama i na fakultetima. Naime, najskuplje akcije, kako čitamo u akcionim planovima, biće utvrđivanje troškova studiranja, kao i za razvijanje novog modela finansiranja „po broju učenika” – po 100.000 evra.

Upola jeftinije biće inkluzija, kao i jačanje vaspitne uloge škole (po 48.000 evra), mreža škola koštaće 44.000 evra, a 30.000 evra stvaranje lokalnog sistema brige o deci. Za uspostavljanje celovitog informacionog sistema biće potrebno dodatnih 24.000 evra.

Utvrđivanje iznosa troškova studiranja po pojedinim oblastima i visokoškolskim ustanovama predviđeno je u narednih godinu dana, kako bi pred početak naredne školske godine na univerzitetima ti iznosi bili javno objavljeni. U ovom dokumentu se predviđa i formiranje ekspertskog tima koji će se dugoročnije baviti analizom postojećeg modela finansiranja, pripremom uvođenja novih elemenata finansiranja, razvojem novog modela, njegovim testiranjem, proverom, primenom…

U istom periodu i za takođe, najmanje 100.000 evra dodatnog novca, biće razvijan i sistem finansiranja po broju učenika. Podsećanja radi, cena po učeniku biće kreirana na osnovu tipa škole, broja dece sa posebnim potrebama, kvaliteta puteva, gustine populacije…

Međutim, i u strategiji je navedeno da je za uspešnu primenu novog modela finansiranja, neophodno postojanje informacionog sistema, iz kojeg će se prikupljati podaci i na nivou lokalne samouprave i svake škole pojedinačno. Za to je u akcionim planovima predviđeno najmanje 24.000 evra dodatnog novca, a realnost je da je više puta započinjano uvođenje jedinstvenog informacionog sistema, za šta su uzimani krediti i donacije.

U specifikaciji troškova, za recimo, optimalizaciju mreže osnovnih škola, koja bi trebalo takođe da počne od ovog meseca i traje do januara 2016. godine, navodi se da je izvan standardnih budžetskih sredstava potrebno još najmanje 44.000 evra. Od tog broja, 24.000 je predviđeno za „ljude”, a 20.000 za „10 regionalnih seminara za obuku”.

”U akcionim planovima za sprovođenje strategije ne govori se dovoljno precizno o finansijama, a ni pojedine akcije nisu jasne. Meni, primera radi, stvarno iz ovog dokumenta nije vidljivo šta to škola treba da uradi na vaspitnoj funkciji do 2020. godine”, kaže prof. dr Bora Kuzmanović, član Nacionalnog prosvetnog saveta.

Prof. dr Dragan Denić, sa Elektronskog fakulteta u Nišu, navodi da bi u ovom delu, oko vaspitne funkcije škole, valjalo dodati jednu rečenicu o podizanju ekološke svesti učenika.

”Srbija je zatrpana kesama i flašama. Ako ništa drugo, možemo da se potrudimo da nam država bude čistija: krenuti sa upornom edukacijom od osnovne škole i realizovati veliki broj akcija kroz vannastavne aktivnosti”, stav je dr Denića.

Početak uvođenja majstorskog obrazovanja u srednje škole predviđeno je, prema ovom dokumentu, za decembar 2014. godine, a završetak akcije u maju 2017. Da bi dobili nove majstore, biće potrebno najmanje 5.000 evra dodatnih sredstava. Krajnji cilj je, čitamo, razvijen sistem majstorskog obrazovanja za najmanje 30 zanimanja i najmanje tri generacije majstora koji su stekli majstorsko pismo.

Ovo je, međutim, samo mali deo finansijske konstrukcije, za gotovo 100 akcija koje su planirane u srpskom obrazovanju, od vrtića pa do doktorskih studija, u narednih nekoliko godina. Za većinu, ne postoje nikakvi proračuni, što je po objašnjenju državnog sekretara u Ministarstvu prosvete Muhedina Fijuljijanina logično, jer se ne zna kakva će biti finansijska moć države u narednom periodu.

”Niko nijednom nije rekao koliko će sve ovo da košta, ovo je račun bez krčmara. Mi ovde lebdimo u vazduhu. Za trku u Evropi potrebne su nam sprinterice, a mi trčimo u pirotskim gumenjacima ili bosi”, smatra prof. dr Stevan Stanković.

Ove planove prvo treba da usvoji vlada, pa tek onda da se krene sa finansijskim proračunima i konkretnim potezima. I prof. dr Vlastimir Matejić, jedan od kreatora strategija razvoja obrazovanja, skeptičan je kada je u pitanju brzina usvajanja akcionih planova.

”Moj utisak je da se ćemo još čekati, sreća pa smo na ovom dokumentu stavili 2020. godina pa plus… Veliko je nezadovoljstvo stanjem u obrazovanju, a još niko ne zna u kojem pravcu se ide. Država treba kroz obrazovanje da pruži šansu svakome da ima dobru budućnost, da brzo dobije posao i da on bude dobro plaćen”, mišljenja je dr Matejić.

Izvor: Politika