Kakav će biti život na Zemlji 2100. godine?

• Stipendije za izuzetne studente iz Kikinde 28/12
• Kragujevac: Stipendije najboljim studentima 03/04
• Pokretanje policijske istrage na Filozofskom fakultetu zbog blokade 16/01

U zavisnosti od čovekovog uticaja, temperatura na Zemlji će do 2100. godine porasti od 0,3 do 4,8 stepeni Celzijusa.

Stručnjaci za klimatske promene organizacije Giec tvrde da će nivo temperaturne promene zavisiti od energetskih izvora u upotrebi, broja ljudi na zemlji, tipa stambenog prostora kao i od vrste automobila koji će se koristiti. Ovi eksperti tvrde da postoje četiri scenarija za stanje u svetu 2100. godine.

Po najoptimističnijem scenariju čovečanstvo će početi radikalno da investira u nove vidove energije i geoinženjering. Trenutno na planeti živi oko 7,1 milijardi ljudi, a koncentracija ugljen-dioksida je oko 400 ppm (delova na milion). Po ovom scenariju broj ljudi bi porastao na 9 milijardi, a koncentracija ugljen-dioksida bi ostala na nivou od 400 ppm, sa tendencijom pada.

2050. godine bi se stabilizovala temperatura, što bi zaustavilo topljenje glečera i acidifikaciju okeana, iako bi nivo mora nastavio rasti zbog nagomilane toplote morskog sistema tokom prethodnih godina.

„Tako nešto neće biti lako sprovesti, ali zahvaljujući zajedničkim naporima naša planeta bi bila spasena“, smatraju stručnjaci.

U tom slučaju bi u potpunosti trebalo da se prestane s korišćenjem saudijske nafte, kao i s eksploatacijom američkog gasa iz škriljaca, što ne bi bilo poželjno na ekonomskom planu.

Drugi scenario je po mišljenu eksperata najrealniji. Po ovom scenariju se klimatske promene ne bi posmatrale kao ozbiljan problem i čovečanstvo bi krenulo putem brzog tehnološkog napretka, koji bi otvorio mogućnost povećane proizvodnje uz smanjenu potrošnju energije. Nuklaerna i obnovljiva energija bi bili dominantni vidovi energije. Broj ljudi na planeti bi bio oko 8,5 milijardi, a koncentracija ugljen-dioksida 550 ppm.

Koncentracija ugljen-dioksida od 550 ppm se potencijalno može ostvariti ako se do 2020. godine postigne međunarodni dogovor o klimi. Ovo bi svelo upotrebu fosilnih goriva na minimum, i zahtevalo bi prelazak na nove tehnologije i način života.

Po trećem scenariju čovečansto bi krajem veka smanjilo emisiju gasa sa efektom staklene bašte. Populacija zemlje bi se povećala na 9,5 milijardi, a koncentracije ugljen-dioksida bi iznosila 650 ppm, sa rastućom tendencijom.

„Ukoliko čovečanstvo nastavi s upotrebom fosilnih goriva dosadašnjim tempom i ekonomiju stavi u prvi plan na štetu sudbine planete, a ne promeni sadašnje navike, kako u pogledu planiranja porodice, tako i potrošnje, posledice klimatskih promena će biti očigledne“, upozoravaju stručnjaci

Po četvrtom, najpesimističnijem scenariju broj stanovnika i emisija gasova bi nastavili da rastu do kraja veka. Broj stanovnika bi iznosio 12,5 milijardi, a koncentracija ugljen-dioksida 950 ppm, sa rastućom tendencijom.

U mnogim delovima planete vazduh i bi bio opasan po zdravlje, ravnoteža eko-sistema bi bila ugrožena i biodiverzitet bi se drastično smanjio.

Konstantan porast temperature bi narušio kruženje vode u prirodi, poplave i suše bi bile učestalije a glečeri bi se istopili.

Stručnjaci ne isključuju ovaj najpesimističniji, hiperkatastrofičan scenario, jer, kako navode, teško da će iko moći da spreči zemlje izvoznike fosilnih goriva da nastave sa prodajom sirovina koje su u njihovom vlasništvu.

Izvor: Tanjug