Ogromne razlike u cenama studiranja u Evropi

• Priprema za prijemni na FPN-u 20/01
• Život u studentskom domu privilegija 14/04
• Akademija umetnosti Novi Sad: Preliminarne liste 04/07

Najnoviji izveštaj obrazovne mreže Euridika (Eurydice) pokazuje velike razlike u cenama studija u Evropi. U Danskoj, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj i na Islandu školovanje je besplatno, dok je u Velikoj Britaniji, Irskoj i Estoniji obrazovanje najskuplje.

Mreža Euridika obuhvata 38 obrazovnih sistema u 33 zemlje koje učestvuju u doživotnom učenju EU programa. To su 28 članica EU, kao i Island, Norveška, Turska, Švajcarska i Lihtenštajn.

Pored zemalja u kojima je visoko obrazovanje besplatno, u Nemačkoj je studiranje besplatno u 15 od 16 saveznih država. Donja Saksonija naplaćuje studentima 1.000 evra po godini, ali se planira ukidanje tog izdatka.

Najveće povlastice (kredite) svojim studentima omogućuju Španija i Švajcarska. U Austriji studenti ne plaćaju školarinu za osnovne studije (tri ili četiri godine).

Za razliku od ovih država u Velikoj Britaniji, Irskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Estoniji i Turskoj školarine prelaze iznos od 5.000 evra. U ovim takođe postoje neke olakšice, u Mađarskoj, Sloveniji i Litvaniji studenti imaju mogućnost studiranja na na budžetu.

U Estoniji se predviđa povezivanje školarine sa postignutim uspehom. Ukoliko student po semestru skupi 30 bodova, ili po godini 60 može da studira besplatno. Međutim ako ne ispuni taj uslov fakultet ima pravo naplate bodova, pa godina može biti skuplja od 7.000 evra.

Prosečan iznos školarine u Italiji je 1.300 evra, ali ova država omogućava najviše stipendije, koje mogu iznositi i 5.000 evra po godini.

U Velikoj Britaniji iznos školarine premašuje 11.000 evra i za Britance i za studente iz EU. Na univerzitetima u Škotskoj, škotski i nebritanski EU studenti ne plaćaju školarinu, ali u drugim delovima VB plaćaju i obrnuto.

U Irskoj postoji studentski doprinos. To znači da za prvi ciklus (osnovne studije) studenti iz EU plaćaju 2.500 evra po godini iako zvanično ne plaćaju školarinu ako ispunjavanju kriterijume “besplatnog studiranja“. To su troškovi korišćenja biblioteke, registracije, za objekte itd.

Ostali plaćaju školarinu 6.000 evra. Studenti izvan EU plaćaju dvostruke ili trostruke iznose, u zavisnosti od fakulteta.

Izvor: Novosti