Zašto je ekologija potcenjena?

Povezane objave

• Već 11 projekata sa UB dobilo mentorsku i finansijsku podršku: Prijavite se i budite sledeći! 26/03
• Poziv mladim dizajnerima “Iz dobrih razloga” 08/12
• Besplatne pripreme za fakultetske prijemne ispite iz matematike i informatike putem Interneta 28/03

O ekologiji, kao o nauci čiji je cilj očuvanje životne sredine i osvešćivanje u tom smeru, sa posebnim fokusom se govori tek kada nešto loše zadesi okolinu čiji smo svakodnevni akteri mi. Poslednji put je to bilo za vreme katastrofe koja je zadesila biljni i životinjski svet Amazonije. 

Šta je potrebno kako bismo dugoročno primetili da je ekologija spas za sve buduće generacije, pa i za nas koji smo njeni trenutni članovi?

Kao predmet u formalnom obrazovanju, pričalo se da će ekologija zauzeti svoje mesto 2009. godine u osnovnim školama. Tadašnje Ministarstvo je prikazalo duboku dugoročnu zabrinutost za svest koju omladina (ne)poseduje, a u vezi je sa očuvanjem naše životne sredine. Do tada se u školama o tome ponešto učilo u okviru biologije i geografije.

Tako je i ostalo, osim u nižim razredima osnovne škole, gde mališani mogu da uče osnove sveta koje nas okružuje i prirode iz predmeta „Svet oko nas“ i „Priroda i društvo“.

U srednjim stručnim školama, recimo, ekologija je bila treći deo u okviru biologije, gde su se osnove tog predmeta izučavale nakon genetike i evolucije.

Ekologija kao spas za vreme pandemije

U prvim nedeljama policijskog časa, dok su ljudi širom sveta bili izolovani maksimalno, ili su se minimalno kretali, dok su granice bile zatvorene, a saobraćaj minimalno cirkulisao, društvene mreže su bile preplavljene fotografijama koje su prikazivale prirodu koja se „oporavlja“, reke koje su gotovo potpuno čiste, pa čak i neki životinjski svet koji je počeo da se vraća u svoja prvobitna staništa.

Svet je bio u šoku. Međutim, da li je to baš za toliko iznenađenje? Možda zbog brzine „resetovanja“?

Prvi primer smanjenog zagađenja vazduha uočen je u Kini, a stanovnici Vuhana  ponovo su videli čisto nebo, jer je njihov grad 90% vremena prekriven smogom. Zatim su stizali snimci delfina u Trstu i sa mnogih drugih lokacija gde su promene izrazite.

Šta se trenutno radi po pitanju zaštite životne sredine?

Evropska unija je donela odluka da se na nivou njene teritorije od 2021. godine zabrani upotreba jednokratne plastike poput tanjira, pribora za jelo i slamki za piće. Švedska uz Gretu Tunberg uveliko pokušava da otvori oči celom svetu i da moćnicima koji zaista mogu da urade nešto po tom pitanju skrenu pažnju na što glasniji način. 

Od nas udaljenija, ali nikako manje bitna, Etiopija, saopštila je da je za jedan dan posadila 350 miliona stabala, a ako bismo krenuli od “svoje kuće”, podsetimo se samo da zimus kod nas gotovo da nije bilo snega.

Mislite li da je vreme da konačno shvatimo da je ekologija mera budućnosti čovečanstva?