Da li marihuana zaglupljuje?

Povezane objave

• Na današnji dan Martin Luter King dobio Nobelovu nagradu 10/12
• Na današnji dan rođen Džimi Hendriks 27/11
• Zanimljiva istorija berberskog zanata 22/06

Svi znamo da po stereotipu oni koji puše marihuanu izgledaju sporo, nemotivisano i beživotno. Međutim, da li je zaista tako ili nam se samo čini?

Dosadašnja istraživanja o marihuani još uvek nisu razjasnila da li konzumiranje marihuane utiče na inteligenciju ljudi. Do sada je samo utvrđeno da ona ima psihoaktivno dejstvo i da može da promeni strukturu mozga. Takođe je utvrđeno da osoba nakon uzimanja marihuane ostaje „opijena“ i nekoliko nedelja nakon konzumiranja ove droge.

Iako je medicinska marihuana legalizovana u nekim američkim državama, istraživanja o efektima marihuane su još uvek malobrojna.

Ipak, neka dosadašnja istraživanja ukazuju na to da marihuana ne deluje dobro na mozak i da može uticati na pamćenje, učenje i pažnju čak i kada se osoba „otrezni“. Istraživanje iz 2011. godine je pokazalo da efekti droge mogu da se ispolje čak i do 20 dana od poslednje konzumacije.

Međutim, glavno pitanje je da li marihuana štetno deluje na mozak prilikom dugoročne konzumacije. Da li postoji razlika između onih koji su počeli da konzumiraju marihuanu kao tinejdžeri i onih koju su to učinili kada su se njihove moždane funkcije u potpunosti razvile?

Uticaj marihuane na anatomske promene mozga

Jedna studija je otkrila da je konzumiranje marihuane povezano sa anatomskim promenama mozga, poput smanjivanja amigdale, moždanog regiona povezanog sa emocijama, nagrađivanjem i strahom. Kod nekih genetski predispozicioniranih ljudi ovakve promene mogu da dovedu do nastanka šizofrenije.

S druge strane, isti ti geni mogu da utiču na veću težnju ka konzumiranju marihuane i povećanju mogućnosti od nastanka šizofrenije. Upravo tu je i problem kod istraživanja marihuane jer se ne može otkriti šta se promenilo kod osobe s početkom konzumiranja marihuane.

Lošije pamćenje, smanjen IQ

Stoga je jako važno prikupiti informacije o inteligenciji osoba pre nego što počnu da koriste marihuanu. To je uspešno izvedeno u svega nekoliko studija, a u jednoj od njih je otkriveno da redovno korišćenje marihuane dovodi do lošijeg pamćenja i smanjenja IQ-a, iako kod ljudi koji su koristili marihuanu pa prestali u roku od dve godine nisu pronađeni nikakvi dugoročni efekti na moždane funkcije.

Poslednja dugoročna studija čiji su rezultati objavljeni 2012. godine nije dala povoljne rezultate za uživaoce marihuane. Tokom te studije je praćeno 1.037 Novozelanđana od rođenja do 38. godine života, pri čemu je kognitivna funkcija procenjena u 13. godini (pre nego što su ispitanici počeli da koriste kanabis) i u 38. godini života. Takođe je testirano da li je bitno u kom dobu su ispitanici počeli da koriste marihuanu.

Studija je otkrila da je došlo do značajnog pada kognitivnih funkcija i prosečnog pada koeficijenta inteligencije za oko 6 poena kod ispitanika koji su koristili marihuanu. Efekti su najviše bili izraženi kod onih koji su redovno koristili marihuanu. Isto tako, efekti su bili manje izraženi kod onih koji su počeli kasnije da konzumiraju marihuanu u odnosu na one koji su počeli s tim dok su još bili tinejdžeri.

Međutim, jedna kasnija studija je dala potpuno oprečne rezultate. Istraživač Džošua Ajsen je ispitivao efekat konzumiranja marihuane na blizance. Parovi blizanaca su ispitivani između 9. i 12. godine (pre nego što su počeli da konzumiraju marihuanu) i između 17. i 20. godine (nakon što su neki od njih počeli da konzumiraju marihuanu). Istraživanje je otkrilo da se kognitivne funkcije blizanaca nisu znatno razlikovale.

Na osnovu svih ovih istraživanja, naučnici su zaključili da okruženje znatno utiče na to kakve će efekte marihuana imati na svoje konzumente.