Majka sveta – planina Ararat!

Povezane objave

• Ovo su najfotogeničnija mesta na svetu! 02/08
• Bizarni eksperiment sintetičke biologije! 27/09
• Istorija australijskog akcenta 02/11

Prema predanju baš na ovim maglovitim vrhovima se zaustavila, posle velikog potopa, Nojeva barka, te je odavde ponovo nastao svet, takvo značenje ima za jermene, ali i mnoge muslimane i hrišćane pa su je zato prozvali „Majkom sveta“.

Planina Ararat je veličanstveni uspravni vulkan, svojstvena i veličanstvena po mnoštvu legendi, izgledu i sadržaju. Venac dužine 40 kilometara, čine Veliki Ararat čija kupola dostiže visinu 5.137 metara „Majka“ i Mali Ararat sa visinom od 3.896 metara i to je „dete“ najveće planine u Turskoj sa najvišim vrhom na ovim prostorima. Vrh planina predstavlja posebnu lepotu i mističnog je izgleda kako je cele godine pod snegom i ledom, a planinu grli i gusta magla već od avgusta. Planina ima mikroklimu sa jakim vetrovima i zaslepljujućom maglom.

Planina se nalazi na samom istoku Turske na granici sa Jermenom i Iranom, te je svi svojataju i savko ima svoje priče i predanja o planinskim vencima veličanstvenog izgleda. Jermeni je zovu „ majkom sveta“ i veruju da se ovde zaustavila Nojeva barka posle velikog potopa i da je baš ova planina kolevka sveta. Persijanci je zovu „Noa Ararat“. U Kuranu se nalazi Nojeva priča o tome kako je poplavni talas barku naneo baš ovde, na El Jedi (arapski naziv za Ararat). Na turskom Ararat znači „Planina bola“ na kurdskom je „Vatrena planina“.  Jermeni je zovu „Masis“, a u Bibliji je spomenuta kao „Urartua“- ime koje su nosili stanovnici ovog podneblja u biblijska vremena. Priča se da se u kotlini nalaze pećine, drevne izrezbarene stene i Jakovljev bunar. Dalje uz kanjon nalazi se glečer, mesto gde je navodno skrivena drevna Nojeva barka.

U davna vremena ova planina se penjala iz grada Igdir, na severnoj strani planine, a prvi čovek koji je popeo planinu do vrha, 1829. godine, bio je Johan Jackob Van Parrot, pionir ruskog i estonskog planinarenja.  Organizovao je i uspešno izveo prvu ekspediciju na Ararat i o tome napisao knjigu „ putovanje na Ararat“. Od tog doba kreće pohod na pronalaženje dokaza o postojanju Nojeve barke, uglavnom uzaludno. Postoje spekulacije da je jedna francuska ekspedicija sredinom XX veka,  našla parče drveta na nadmorskoj visini od 4 200 metara, da je drvo poslato na ispitivanje i da je ustanovljena starost hrasta na oko 5 000 godina.  Čak je i Marko Polo pisao o Nojevoj barci na Araratu 1300 godine.

Ukoliko vas put odvede u ovaj deo Turske nemojte propustiti da uživate u lepoti i mistici Ararata, a i potražite za svaki slučaj, možda baš vi naletite na neki trag Nojeve barke nikad se ne zna.