Grof Saint Germain – misterija srednjeg veka

Povezane objave

• Budućnost počinje sada: Robot sa kožom koja zarasta sama! 23/08
• Vodite dnevnik i lakše ćete se suočiti sa stresom! 19/09
• Naučni odgovori na najzanimljivija pitanja 19/07

Evropa u 18 veku počiva na mitovima i legendama. Jedna od najzanimljivijih je priča o Grofu Saint Germainu, koji se pojavio niotkuda i postao ugledna ličnost francuskog dvora. Sa vremena na vreme bi se pojavljivao negde u Evropi pa opet nestajao, ostavljajući iza sebe glasine i priče – da je besmrtan, da ima eliksir života, da je Rozenkrojcer (član egzotično- mističnog društva), špijun, Slobodni zidar (Mason), inkognito kralj…

Uprkos silnim zapisima iz tog vremena, dobro dokumentovanih događaja, Grof Saint Germain ostaje misterija. O njegovom poreklu se nikad ništa nije saznalo. Jedni tvrde da je umro, drugi da je još živ i besmrtan  a neki čak tvrde da ga i dan danas viđaju.

Jedini portret grofa nalazi se u Luvru u Francuskoj.

Priča o Grofu Saint Germain počinje u Londonu, kada se prvi put spominje 1745. godine u jednom pismu koje je Horace Walpore uputio Horace Mannu. U ovom pismu se navodi kako je misteriozni čovek već dve godine u zatočeništvu, a zatim se opisuje kao neko ko poseduje mnogo vrednih stvari, neko ko nema ime, ko nikad nije bio sa ženom…“On peva, predivno svira violinu, komponuje, lud je i nije baš pametan. Njega zovu Italijanom, Špancem, Poljakom, sveštenikom, plemićem…“

Nakon toga grof je okrivljen za špijunažu, pa zbog nedostatka dokaza i pušten. U Londonu je boravio još neko vreme, gde je komponovao i svirao.

Otprilike godinu dana kako je pušten na slobodu grof je nestao, a zatim se 12 godina kasnije pojavio na francuskom dvoru u Versaju, gde je poklonio državi „izvrsne tkanine“. U Francuskoj se zadržao dve godine ( 1758- 1760)- ali je za to kratko vreme priivukao mnogo pažnje. Zajedno sa svojim jednako zagonetnim batlerom Rogerom je obilazio salone, a ljudi su opisivali razgovore sa njim kao duhovite, ekstravagantne i utemeljene na izvanrednom poznavanju istorije. Nikad nije viđen kako jede u javnosti, redovno je trošio svoje dijamante, a tvrdio je da je star nekoliko vekova. Tečno je govorio više jezika , odlično je svirao violinu i vilončelo.

Grof je bio izuzetno bogat. Sa sobom je uvek nosio torbe pune dragulja i nikad nije tražio novac za neku uslugu. Niko ne može reći sa sigurnošću gde je stekao bogatstvo, pa su tako i nastale razne priče: tvrdili su da je zapravo osnivač Slobodnih zidara (Masona), da je povezan sa mističnim društvom Rozenkrojcera, da je usavršio neke okultne prakse, alhemiju i učenje kabale. Pričali su da ume  da stvori kamen mudrosti. Jedna od legedi je da je grof lutajući Jevrej ( kojeg je Isus prokleo da luta svetoom do drugog dolaska).

Neki zapisi navode da je grof umro 1784. godine, drugi tvrde da to nije moguće jel je radio kao izaslanik za masone francuske godinu dana kasnije.

Postoje i spekulisanja da je grof rekao princu Karlu da je on sin Franja Rakoczy- ja, princa od Transilvanije, te je rekao da ima 88 godina. Ako je to istina on je u Versaj stigao kad je imao 67. godina a izjasnio se da ima 45. Ni ovaj podatak nije pouzdan jel se ni samom Karlu nije moglo verovati.

Ipak imamo keca u rukavu – bar možemo identifikovati Grofov eliksir života- a to je čaj od crne zove, komorača i biljke senna alexandrina– sve to pomešano sa vinom. Iako je Grof tvrdio da živi već vekovima, i nije krio recept eliksira, ne preporučujemo vam da pijete isti…kako je ova kombinacija jako snažan laksativ, a slične kombinacije se i danas mogu pronaći a tržištu.