Afričko pleme Tuarezi ruši sve stereotipe

Povezane objave

• Otkriveni dokazi života na Marsu? 09/04
• Zašto se ježimo? 30/04
• Tajne Turskog harema 10/07

Poznati „indigo muškarci“ produkt su društvene tradicije i ponašanja ovog nadasve neobičnog naroda i njihove još neobičnije tradicije. Imaju neke sasvim drugačije tabu teme i njihov svet i nestvarna lepota ovih ljudi i njihovih žena, njihovo sasvim mistično nošenje i pogledi…sve ovo deluje kao neki sasvim drugi svet. Ovi ljudi poštuju poseban oblik matrijarhata koji počiva na izuzetnom uvažavanju žene.

Staro afičko pleme „Tuareg“ ruši sve stereotipe, kontrira i parira modernim liberalnim shvatanjima. Naime, ovo neobično pleme naglašava matrijarhat, doduše u svom posebnom obliku. Verski su opredeljeni za Islam ali ga poštuju u totalnu drugom ruhu. Ovo pleme inače nastanjuje teritorije Nigera, Malija, Libije i Alžira i prema procenama broje 2.5 miliona populacije, a tačan broj im se inače ne zna zbog njihove stalne selidbe, sukoba i bitke za nezavisnost.

„Žene su prelepe, volimo da gledamo njihova lica“, izgovara ispod plave marame jedan od poznatih „indigo muškaraca“. Ne, to nje jedno od „indigo dece“ koju deklariše nova psihologija, to je muškarac iz plemena koji je, kao i svi drugi pokriven i to obično plavom maramom, pa ih nazivaju „indigo muškarci“. U ovom plemenu muškarci su pokriveni, žene biraju kad će se i za koga udati i pre braka mogu da imaju neograničen broj partnera. Razvod nije retka i sramotna stvar i imovina se deli predbračnim ugovorom, dok žena zadržava kuću i decu. 

Ulazak u ovo pleme deluje popout ulaska u neku novu eru. Njihovi običaji življenja se u većoj meri kose sa životima i verom ostalih muslimana. Ipak, kod Tuarega je veoma bitno i mora sepoštovati pravilo privatnosti. Ženu može da poseti i svako veče drugi partner, ukoliko on dolazi u njen šator po mraku a isti napušta pre svitanja.

U svojim šatorima žene su gospodarice. One nemaju ulogu kuvarice i pralje već su potpuno ravnopravni partneri. Razvodi su popularni i o njima uglavnom odlučuju žene. Pri tom one uglavnom zadržavaju šator, životinje i decu a muškarac se vraća u roditeljski dom sa svojom starom kamilom. Popularni su i predbračni ugovori kojim se vrši podela imovine u slučaju razvoda.

Za razliku od ostalih afričkih plemena, u ovom plemenu možete sresti i devojke u kasnim dvadesetim koje se još nisu odlučile na udaju i to je sasvim normalno u njihovom društvu. Muškarci se udvaraju poezijom, žene im uzvraćaju istom merom kako ih majke uče pismenosti od malih nogu. Muškarcima je zabranjena poligamija i uopšte je sramota menjanje partnerki. 

Matrijarhat se u ovom plemenu širi do praga šatora, odnosno kuća. O važnim političkim, društvenim i drugim pitanjima ipak odlučuju muškarci, međutim, naučeni da uvažavaju, obožavaju i poštuju žene, o svakoj svojoj odluci diskutuju sa ženama, majkama i sestrama i njihov savet i mišljenje im je mnoogo bitan.

Muškarac, tradicionalno ulazi u žensku grupu dok je u ostatku islamizma obrnuto. Vrhunac je običaj da muškarac, ukoliko nije njen seksualni partner, ne sme da jede pred ženom.

Antropolozi strahuju da će ovu posebnu kulturu ugušiti jak uticaj sredine kako su kod saharskih tuarega već uočili da par žena nosi hidžab. Možemo samo živeti u nadi da će ovo posebno pleme uz puno muke zadržati neki lep oblik izuzetnog uvažavanja žena.