Zašto su privlačne studije u inostranstvu

Povezane objave

• Univerzitet u Beogradu: Usvojen Pravilnik o plagijatima 23/06
• Dan otvorenih vrata na Geografskom fakultetu 25/03
• Elektrotehnički fakultet povećao broj samofinansirajućih mesta 03/07

Brojni studenti iz Srbije se odlučuju za studije u inostranstvu. Na ovaj način žele da uvećaju šanse za posao ili nastavak školovanja. Ali po povratku u Srbiju nailaze na administrativne prepreke i nespremno tržište rada.

Studenti koji studiraju na stranim fakultetima, bez obzira na to da li su dobili stipendiju ili plaćaju školovanje, kažu da u inostranstvu dobijaju veću pažnju i više opcija za dalje školovanje.

”Izabrala sam inostranstvo, jer u Srbiji nema šanse da dobijem posao u struci”, kaže za RTS Bojana Vasiljević, student postdiplomskih studija istorije srednjeg veka.

Student postdiplomskih studija rodne ravnopravnosti Jovan Grubić kaže da se za sva predavanja pripremaju i kritički analiziraju. Takođe naglašava da moraju biti aktivni, što u Srbiji nije slučaj.

Oni naglašavaju da je studiranje lakše na maternjem jeziku, ali da je ključna razlika način studiranja, a ne količina naučenog.

Iz profesorske perspektive nema razlike između najboljih srpskih studenata u odnosu na njihove vršnjake iz drugih država.

Profesor Tibor Varadi je predavao na fakultetima širom sveta, i tvrdi da je školovanje najefikasnije u Americi.

”Ne mislim da je u Americi sve lepo, ali pravne studije su intentivnije, grupe studenata su znatno manje, imamo mnogo intenzivniji dijalog. To je omogućeno pretpostavkom studiranja godinu za godinu”, izjavio je prof. Varadi sa Centralno-evropskog univerziteta u Budimpešti.

Po dolasku u Srbiju sa znanjem i diplomom nailaze na administrativne probleme.

”Najveći problem je nostrifikacija diploma, pristup tržištu rada čije potrebe nisu poput onih u Evropi, studijski programi su drugačiji i pravi se disbalans i dovodi se do toga da imamo problem kad se vratimo”, rekao je Bojan Aranđelović iz Organizacije srpskih studenata u inostranstvu.

Studentska udruženja predlažu otvaranje novih obrazovnih profila koji su potrebni na našem tržištu, kao i tržištu EU.

Iako nema zvanične evidencije, izvesno je da na stotine studenata svake godine ode na studije u druge zemlje – najviše SAD, Nemačku i druge evropske zemlje.

Izvor: RTS