Da li se isplati varati na ispitu?

• Dan otvorenih vrata na Veterinarskom fakultetu 28/04
• Fulbrajt stipendije za doktorande 03/05
• Evropski model studiranja u Srbiji od 2016.godine 21/01

Varanje je jedno od najstarijih “zanimanja” na svetu. Postoji toliko dugo iz raznih razloga, u različitim oblicima. A kao što je varanje tokom vremena evoluiralo, pa se sada vara na hiljadu načina, tako su evoluirale i posledice koje se javljaju prilikom varanja.

Varanje na ispitima može da bude prosto naginjanje glave da zavirite u test svojih kolega, pisanje puškica, ili pak korišćenje bubice. Danas, uz pomoć tehnologije, nije tako lako otkriti ko vara. Ipak, iako tehnologija možda omogućuje varanje, tako može i da ga otkrije – postoje razni ometači signala ili detektori koji pokazuju ko koristi bubicu.

Studenti se odlučuju da varaju iz različitih razloga – neki varaju da bi dobili bolju ocenu, a drugi zato što žele da prečicom dođu do ocene. U svakom slučaju, varanje je neetično, i osim što vas može uvaliti u nevolju, kasnije u životu možete osećati grižu savesti ukoliko vam to znanje zatreba.

Postoje razni načini da se student kazni ukoliko ga profesor uhvati da vara. Neki profesori su blaži, a neki strožiji, ali posledica svakako bude. Nikome nije u cilju da ga profesor zapamti kao “studenta koji je varao”, a ponajmanje da zbog varanja na jednom ispitu ne upiše sledeću godinu ili ne bude na budžetu. Neki profesori vas samo udalje sa ispita, dok drugi, strožiji, odluče da vam zabrane da izlazite na taj ispit par rokova, ili uopšte te godine, što znači da ćete morati da ga prenesete, ili nešto gore. U svakom slučaju, ne nosi ništa dobro.

Studenti kojima stalno polazi za rukom da varaju mogu da počnu da misle da su neuhvatljivi, što vodi drugim neetičkim radnjama u životu, varanju na drugim stvarima, pa i gorim stvarima, što je definitivno gore od varanja na ispitu. Osim toga, biće lišeni znanja koje njihove kolege steknu tokom studiranja, pa neće moći da obavljaju svoj posao na pravi način. To može dovesti do loše reputacije, nemogućnosti zaposlenja, pa i gubitka posla.

Ono što studenti treba da razumeju je da će trud koji ulože u učenje doneti mnogo veću nagradu, nego varanje na ispitu, koje donosi samo trenutan uspeh. Kad je Frensis Bejkon rekao “znanje je moć”, stvarno je to mislio – znanje vam daje moć da postignete uspeh, a ne možete nekog da prevarite da znate nešto ako ne znate.

Zato se dugoročno najviše isplati da učite, jer znanje vam niko ne može ukrasti, dok vas varanje samo može dovesti u neprilike.