Klimatska depresija i anksioznost se ubrzano šire među mladim ljudima

Povezane objave

• Predviđanja Nikole Tesle za 21. vek 21/02
• Kakvu ulogu veštačka inteligencija može imati u učenju? 03/04
• Student medicine hirurški ugradio Bluetooth uređaj u uho da bi prošao ispit 24/02

Vlada opšta tendencija da ljudi sve više razmišljaju o opasnostima koje donose klimatske promene. To kao posledicu može imati psihološku napetost prouzrokovanu osećajem zarobljenosti između činjeničnog stanja u vezi s klimom i ekološkim uništenjem životne sredine s jedne i neaktivnosti svetskih lidera s druge strane.

Sve veći broj ljudi oseća tu tenziju, ne samo klimatski aktivisti, a ono što je indikativno da to u sve većoj meri utiče na mlade ljude. Nalazimo se usred rastuće epidemije ozbiljne klimatske depresije među mladima.

Ovo je kriza koja se ne može rešiti „pozitivnim porukama“ i „pozitivnim mislima“. Na kraju krajeva, jedina stvar koja će zaista pomoći mentalnoj i fizičkoj dobrobiti svake starosne grupe, uključujući i mlade, jeste smislena akcija svetskih lidera. Globalno zagrevanje je omča koja polako sve više steže našu planetu, kao i naše društvo vođeno proizvodnjom i potrošnjom fosilnih goriva.

Svaki gram sagorele nafte, uglja i gasa pojačava svaku pojedinu manifestaciju klimatskog i ekološkog sloma. S fizikom nema pregovora. Bez hitnih koraka koji moraju biti preduzeti, neminovno će doći do kolapsa. Shodno tome, treba zaboraviti na planove tipa „smanjenje emisije ugljenika do 2050.“ i slično. To može biti pogubno.

Klimatske promene već sada vrše uticaj na mentalno zdravlje ljudi, posebno onih koji su zbog njih izgubili svoju imovinu, poput farmera u Australiji, Indiji, kao i drugim lokacijama na svetu, gde se stanovništvo suočava s ozbiljnim, ponekad nepremostivim preprekama u proizvodnji hrane. Pogođene su i autohtone i ranjive zajednice, za koje klimatski slom predstavlja kulminaciju vekovnog kolonijalnog i društvenog ugnjetavanja. Ovde se nameće pitanje „kakav ćemo svet ostaviti svojoj deci?“.

Mladi ljudi su takođe pogođeni. Nedavno istraživanje tima psihologa ispitivalo je prisutnost klimatske anksioznosti kod 10.000 mladih ljudi od 16 do 25 godina starosti, iz zemalja globalnog severa i juga. Čak 77 odsto ispitanika u anketi je reklo da je „budućnost zastrašujuća“, 68 odsto da se oseća tužno, 63 odsto oseća anksioznost, dok se 39 odsto preispituje da li da ima potomstvo.

Ova nevolja je u korelaciji s uverenjem da su klimatske akcije vladajućih struktura neadekvatne. Pored toga, mentalni stres se povećava s višim temperaturama, tako da se samo u SAD i Meksiku predviđa dodatnih 9.000 do 40.000 samoubistava do 2050. (po najgorem klimatskom scenariju).

Terapija može pomoći ljudima koji se bore s klimatskom anksioznošću i depresijom, ali budući da su emocije izazvane klimatskim promenama vođene stvarnim, sve intenzivnijim fizičkim procesima na Zemlji, terapija leči samo simptome. Ono što može pomoći je uključivanje u ekološki aktivizam. Međutim, kako se sve pogoršava, a nažalost biće gore, svima će nam biti potrebno nešto više od prijatelja, koliko god da su oni važni u našim životima. Takođe će nam biti potreban osećaj da društvo u kolektivnom smislu konačno ide u pravom smeru i to velikom brzinom.

Budući da je klimatski slom prouzrokovan pre svega proizvodnjom i trošenjem fosilnih goriva, smislena akcija mora uključiti brzo okončanje ove pogubne industrije, s obavezujućim godišnjim ciljevima vezanim za njeno smanjivanje.

Jedan od načina bi bio zaplena imovine i nacionalizacija industrije fosilnih goriva, kako bi se obezbedila pravedna distribucija tokom kampanje smanjenja potrošnje; zatim formiranje sporazuma o neširenju fosilnih goriva u okviru međunarodne koordinacije; poboljšanje mreže socijalne sigurnosti, kako bi se obezbedila stabilnost tokom perioda brzih promena; i na kraju implementiranje novog Zelenog sporazuma za stvaranje tranzicione strukture kao i dubokog osećaja solidarnosti.

Mladi ljudi i tinejdžeri moraju biti uključeni u donošenje odluka o klimi, što znači da bi trebalo sniziti starosnu granicu za glasanje. Grčka red „neo“ znači „mlad, nov“. Tako možemo skovati termin „neocid“, što bi u prevodu bilo „namerno ubijanje mladih ljudi i budućih generacija“. To je naravno poslednje što želimo.

Industrija fosilnih goriva i američka vlada već minimalno pola veka znaju da će fosilna goriva dovesti do katastrofalnog globalnog zagrevanja, koje bi bilo posebno destruktivno za mlade ljude i buduće generacije. Posle decenija laganja i obmanjivanja javnosti, politički i korporativni lideri nastavljaju da odlažu preduzimanje važnih koraka, što dovodi do ogromnih, nepovratnih i ubrzavajućih gubitaka u ekosistemima naše planete i sistemima za održavanje života. Naravno, ovo inicira mentalne probleme kod mladih.

Psihološki je poražavajuće osećati kako se klimatska i ekološka katastrofa približava iz dana u dan, dok posmatramo one na vlasti kako ne samo što ništa ne preduzimaju, već aktivno pogoršavaju stvari širenjem industrije fosilnih goriva, štiteći krupan kapital.

Umesto praznih reči i obećanja, čovečanstvu je očajnički potrebna stvarna akcija. Svetski lideri moraju da se udruže u okončanju industrije fosilnih goriva zbog svih nas, a posebno zbog budućnosti mladih ljudi.