Značaj i nastanak fotografije

Povezane objave

• Zašto se ježimo? 30/04
• Kako su glasila prvobitna imena najpopularnijih brendova današnjice? 19/10
• Šta krije ostrvo Montekristo? 11/05

Fotografija predstavlja umetničku disciplinu, ali je i medij, koji nastaje uticajem svetlosti na površinu osetljivu na nju. Fotografija je i uhvaćen trenutak, momenat za pamćenje. Danas se ređe fotografije izrađuju, a svojevremeno bile su glavni ukras svakog doma. 

Kako je počelo

Priča o fotografiji počinje sa  optičkim aparatom (kamera opskura), mračnom komorom, tj. tamnom sobom. Naučnici, koji su pokušavali da objasne svetlosne fenomene, došli su do zaključka da je upravo mračna komora osnova za današnje kamere. Prvo su o fenomenu svetla i podloge osetljive na nju govorili Platon,  kasnije i Aristotel. Međutim, do danas nisu potvrđeni podaci o izumitelju kamere opskure.

Kroz spise provlači se podatak da je  izumitelj kamere opskure bio, navodno, arapski naučnik Alhazen (Ibn al Haitama). Ali isto tako poznato je i da su u renesansnom periodu ovaj aparat koristili naučnici i slikari. Prvobitno je kamera opskura bila kutija ili čak sobe sa jednim otvorom na kraju. Unutrašnjost je bila obojena crnom bojom, kako ne bi dozvolila da se odbijaju. tačnije, kada bi svetlosni zraci ušli kroz rupicu, bivali bi projektovani na zadnji zid komore.

Razvoj fotografije

Podaci kažu da je prva fotografija pejzaža nastala 1826. godine, a na njen nastanak je potrošeno 8 sati. Toliko je vremena trebalo da se mutna slika pojavi na papiru. Fotografiju kuće u francuskom selu napravio je hemičar Žozef Nisefor Nijeps. Uz njegovu fotografiju, među prve svrstane je i fotografija Luja Mandea Dagera, koji je usavršio Nijepsov način fotografisanja. Ovo otkriće poznato je pod imenom dagerotipija, a predstavljeno je na francuskoj Akademiji nauka, 19. avgusta 1839. godine.

Mnogi smatraju da je tog dana rođena fotografija. Inače, Luj Dager je zaslužan i za prvu fotografiju čoveka. Uz njega treba spomenuti i engleskog pronalazača Vilijama Henrija Foksa Talbota, koji je uz pomoć kamere opskure postavio nov način kreiranja fotografije, što danas poznajemo kao negativ. On je 1835. godine osmislio postupak – kalotipija ili talbotipija. Taj postupak podrazumeva da se u kameru opskuru postavi papir koji je prekriven srebrnim hloridom i zahvaljujući njemu dobija se negativ od kojeg se kasnije može izraditi bezbroj pozitiva.

pročitajte još i: Najlepša fotografija na svetu – delo srpskog fotografa

Prvu fotografiju u boji napravio je  Džejms Klerk Maksve 1861. godine. A prva kamera za široku upotrebu  proizvela je kompanija Kodak 1888. godine. Inače, ova američka kompanija uz belgijsko-nemačku Agfa tokom 20. veka biće lideri u toj oblasti. Prvi film u boji je takođe proizvod kompanije Kodak i to tek 74 godine posle nastanka prve fotografije u boji.

Fotografija danas

Digitalna fotografija je epohalnipronalazak koji je obeležio kraj 20. veka. I upravo je on doprineo masovnom razvoju fotografije. Najpre kao medija, ali i vrste umetnosti. Kako je bila traženija i sve popularnija ova vrsta fotografije, veliki broj ljudi počeo je i sa kreiranjem dodataka kao što su, recimo, objektivi. Fotografija sve više angažuje ljude i postala je gtovo, kao lična karta, mnogima.

Italijanski fotograf Stefano de Luiđi tvrdi da ukoliko je fotografija kao medij ugrožen, to će se odraziti kroz sve aspekte društva. Beleženjem društvenih problema, promena i pojava utiče se na svest, ali i čuva istorija. Fotografija danas služi, najpe, da pogura ljude da misle.