Na današnji dan rođen Hitler

Povezane objave

• Zašto mirisi bude uspomene? 06/07
• Otvara se “Tesla hol” u Moskvi 23/03
• Da li je Tviter prevaziđena društvena mreža? 13/04

Na današnji dan, 20. aprila 1889. godine rođen je vođa Nacističke partije Nemačke i bivši kancelar, Adolf Hitler.

Adolf Hitler rođen je kao četvrto od šestoro dece Alojza i Klare Hitler. Kao mali često se selio sa svojom porodicom, prvo iz Braunaua u Pasau, pa u Lambah, a onda i Leonding, zbog toga što je njegov otac bio carinik.

U Beč se preselio 1905. godine gde je započeo boemski život, preživljavajući od penzije koja mu je sledovala kao siročetu, nakon što mu je otac preminuo. U Beču je dva puta pokušao da upiše Akademiju primenjenih umetnosti, ali je oba puta bio odbijen uz komentar da je “nesposoban za slikarstvo” ali da bi njegov talenat mogao da dođe do izražaja ako se bude bavio arhitekturom.

Hitler je za život u Beču počeo da zarađuje tako što je prodavao svoje slike.

Tvrdio je da je u Beču postao antisemista, dok se dugo zalagao baš protiv toga. Za Beč se smatra da je leglo tradicionalnih religijskih predrasuda i rasizma tokom 19. veka. Hitlerova antisemitska osećanja nisu još bila ispoljena, a on je bio čest gost na večerama u uglednoj jevrejskoj kući, a njegove slike su prodavali i jevrejski trgovci.

Hitler je poželeo da živi u “pravom nemačkom gradu”, kako je kasnije naveo u svojoj knjizi “Majn kampfu”. Tako se u maju 1913. godine preselio u Minhen što mu je pomoglo da izbegne odsluženje vojnog roka. Međutim, kada je Nemačka ušla u Prvi svetski rat, Hitler je zatražio dozvolu da se priključi bavarskom puku.

Nakon rata učestvovao je u mnogim kursevima, bio je deo različitih organizacija, radio je i kao policijski špijun, da bi infiltrirao u političku stranku Nemačka radnička partija i na taj način počeo sebi da krči put u politički svetu.

Nastavio je svoje partijeske aktivnosti i nakon što su ga u martu 1920. godine otpustili iz vojske. Počeo je da drži govore pred velikim brojem ljudi. Posle toga usledio je čuveni Pivnički puč, poznat i kao Hitlerov ili Menhenski puč.

Tada je njegova popularnost porasla još više.

Njegova popularnost porasla je još više za vreme razmene vatre tokom kampanje “Na Berlin”. Tada je Hitler ranjen, ali bio je i pozvan na suđenje. Tada je sudnicu iskoristio kao prostor za širenje svoje ideologije, a znao je kako i šta da kaže kako bi od naroda dobio još veću podršku.

Iako je bio osuđen na pet godina, zbog izdaje, u zatvoru je nije ostao ni godinu dana. Svoju autobiografiju, koja je prožeta ideološkim načelima, izdiktirao je Rudolfu Hesu dok je boravio u zatvoru. Knjiga je objavljena iz dva dela – 1925. i 1926. godine.

Nacisti su na parlamentarnim izborima 1933. godine osvojili manje od 44 odsto glasova, ali su zahvaljujuči koaliciji sa Nemačkom narodnom partijom dobili parlamentarnu većinu, kada je Hitler izabran za državnog sekretara.
Hitler je prva asocijacija za Drugi svetski rat i stradanje Jevreja. Između 1942. i 1945. godine ubijeno je 3,5 miliona Jevreja, dok ih je veliki broj stradao i u logorima.

Hitler nije mrzeo samo Jevreje, jednako mišljenje imao je i o Slovenima, Romima, homoseksualcima, hendikepiranim osobama, komunistima…

Hitler je izvršio samoubistvo, sa svojom ženom Evom 30. aprila 1945. godine.