Koliko je gradivo na fakultetima usaglašeno sa potrebama poslodavaca

03/07/2014, 18:34

Koliko je gradivo na fakultetima usaglašeno sa potrebama poslodavaca

Po broju mladih ljudi koji tvrde da će sa diplomom i pasošem pravo u svet reklo bi se da su u Srbiji svi poliglote i globtroteri, ali nije tako. Međunarodne kompanije se vrlo često suočavaju sa kandidatima koji nisu dobro savladali strani jezik niti su voljni da promene mesto boravka. Koliko vladaju naučenim, mnogo više zavisi od profesora entuzijasta nego od spremnosti fakulteta da unaprede gradivo.

Rukovodioci odeljenja ljudskih resursa stranih kompanija, zaduženi za „prvu trijažu“ mladih srpskih visokoškolaca koji kod njih apliciraju za posao, verovatno se ponekad zapitaju kako je moguće da mladi kandidati ne žele čak ni da pokušaju da sastave jednostavne rečenice na engleskom. ”S obzirom da su naša ciljna grupa upravo ti mladi ljudi, nama je, kao poslodavcu, teško kada dobrog kandidata moramo da isključimo iz daljeg procesa selekcije jer ne zadovoljava uslov jako bitan za rad u multinacionalnoj kompaniji a to je strani jezik“, kaže Desa Damljanović, rukovodilac odeljenja ljudskih resursa u kompaniji Siemens. “U isto vreme, njihove kolege u nekim drugim obrazovnim sistemima pričaju po dva ili tri strana jezika”. Isti problem primećuje i Dejan Ječmenica, predsednik Odbora za ljudske resurse Saveta stranih investitora. Zaista, kaže on, „to je prilična briga za poslodavce“ koje okuplja Savet.

Ovaj podatak nesumnjivo izaziva nedoumicu jer bi se po, u anketama izraženoj rešenosti da napuste zemlju, moglo zaključiti da svi visokoškolci tečno govore bar jedan strani jezik i nemaju nikakvih nedoumica oko seljenja u bilo koji kraj planete. Ovo možda važi samo za one koji odlaze – po odlivu stručnih kadrova Srbija je konstantno na listi najniže rangiranih zemalja Svetskog ekonomskog foruma.

„Širom sveta ljudi žele da zbog dobrog radnog mesta promene i državu i profesiju“, kaže Ječmenica, ali ne i kod nas. „Takav pristup otvara novo složeno pitanje – da li i dalje očekujemo da radimo jedan posao i imamo jedno zanimanje za ceo život?“

„Fleksibilnost, kada je reč o dislokaciji kao potencijalnom preduslovu za dobijanje boljeg radnog mesta, nije nešto što odlikuje naše tržište. Izazov je naći kandidata koji je spreman da se zbog posla preseli u drugi grad. Čini se da je jos uvek bitna odrednica da li ćemo konkurisati u kompaniju A ili B – gde se ta kompanija lokacijski nalazi“, kaže Damljanović .

Kako je dobro je
Kad se uzmu u obzir mogućnosti koje univerziteti u Srbiji pružaju za obrazovanje različitih profila studenata, slobodno možemo reći da je sam kvalitet visokoškolske radne snage u Srbiji na dobrom nivou, kaže Ječmenica. Pa ipak problemi nastaju čim startuju sa poslom. “Razlog tome je što su njihova znanja, veštine i sposobnosti koje su dobili na fakultetima u dobroj meri prevaziđeni ili moraju da se unapređuju”, kaže sagovornik B&F.

Iako se već dve decenije govori o tome da nastavno gradivo nije usklađeno sa potrebama tržišta rada, značajnijeg pomaka do sada nije bilo. “Takav pristup ima još veće i dalekosežnije posledice, kada na primer govorimo o brzim promenama u oblastima proizvodnje, procesnih tehnologija i IT industrije”, kaže Ječmenica. Velikom broju poslodavaca problem je nedostatak praktičnih znanja i radnog iskustva svršenih diplomaca što je, na primer, veoma vidljivo u slučaju inženjera koji imaju teoretska ali ne i dovoljno primenjivih znanja jer je veoma mali broj fakulteta uhvatio korak sa novim načinima proizvodnje ili procesima rada.

Što se mora nije teško
Iako bi im to sigurno uštedelo novac – budući da, recimo, tokom godinu dana obuke kandidat samo košta preduzeće, a ne zarađuje – poslodavci ne forsiraju fakultete da im “isporuče” usko specijalizovane kadrove.

„Ne očekujemo od mladih ljudi koji izađu sa fakulteta da budu 100% operativni već prvog radnog dana, to bi bilo nerealno. Oni na fakultetu stiču određena znanja koja mi dalje nadgrađujemo, tačnije radimo zajedno sa njima na njihovom razvoju i usavršavanju profilišući ih prema njihovim afinitetima i potencijalima i našim potrebama“, kaže Damljanović.

Pokušaj Siemensa da reši problem nedostajućih kadrova kroz saradnju sa tehničkim, elektrotehničkim, mašinskim i srodnim fakultetima, pokazao se kao uspešan.

Kompanije članice Saveta stranih investitora imaju dobru saradnju sa visokoobrazovnim institucijama, međutim, po rečima Ječmenice, smatraju da „sami programi obrazovanja moraju da se promene, usavrše i prilagode što je moguće više i brže zahtevima tržišta. Saradnja sa Vladom i nadležnim ministarstvima postoji, ali neophodne promene se “dešavaju veoma sporo i zahtevaju prethodno jednu ozbiljnu analizu obrazovanja i potreba tržišta radne snage“.

Austrijska kompanija Gebruder Weiss (GW), jedno od vodećih evropskih preduzeća u oblasti transporta i logistike, trenutno u Srbiji ima 160 zaposlenih i planira nova zapošljavanja. “Mladi fakultetski obrazovani ljudi sa Saobraćajnog fakulteta ili srodnog usmerenja, ali i osobe koje dolaze iz drugih oblasti, a imaju potrebne sposobnosti su dobrodošli da svojom kompetentnošću, idejama i energijom doprinesu uspehu naše firme”, kaže Marjana Đurić, PR Gebruder Weissa, kompanije koja je u Austriji dobila prestižnu nagradu kao najbolji poslodavac za pripravnike. “Kod nas je fluktuacija radne snage veoma mala, što valjda dovoljno govori o tome da smo zadovoljni znanjima diplomaca, njihovim znanjem stranih jezika i poznavanjem rada na računaru.”

Rad u Gebrüder Weiss-u podrazumeva bavljenje organizacijom drumskog saobraćaja, avionskog i pomorskog transporta tereta, i izrade specijalnih logističkih i IT rešenja, pa kompanija ima stalnu internu obuku kadrova. Specijalno za mlade akademski obrazovane kadrove i osobe sa visokim potencijalom, ova kompanija je napravila poseban tromesečni program obuke, sopstveni Orange College.

Obuka u Siemensu traje najmanje šest meseci i tokom tog perioda novozaposleni rade pod nadzorom mentora. „Siemens jako puno polaže u razvoj kompetencija svojih zaposlenih koji prolaze veliki broj treninga i obuka, ne samo tehničkih koji su preduslov da bismo zadržali poziciju koju imamo na tržištu već i “soft skills” treninge“, kaže Damljanović.

Ulaganja u stručna usavršavanja i edukacije zaposlenih su uobičajena stavka u budžetskim sredstvima kompanija, kaže Ječmenica. U suprotnom „kompanije ne bi mogle da odgovore na sve veće i zahtevnije potrebe tržišta kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou“, kaže sagovornik B&F-a.

Ipak firme nisu u stanju da popune one rupe koje su u znanjima studenata ostavili loše osnovno, srednje i visokoškolsko obrazovanje.

Naime, iako Srbija generalno udelom visokoškolaca u ukupnom stanovništvu zaostaje za Evropom pa čak i za susedima, starosna kategorija od 30 do 34 godine u Srbiji trenutno se odlikuje osetno višim udelom visokoobrazovanih u odnosu na starije stanovništvo. To je, između ostalog, rezultat velike produkcije kadrova na sedam privatnih i sedam državnih univerziteta, od kojih neki ne nude kvalitetno gradivo.

Stopa nezaposlenosti i procenat nezaposlenih sa fakultetskim diplomama ukazuje da bi bilo potrebno uraditi detaljnu analizu tržišta rada, usvojiti određene strategije i u skladu sa tim sistemski raditi orjentiring mladih ljudi kako bi znali u kom pravcu da gledaju prilikom donošenja odluke o svom budućem pozivu. Na taj način bi pripremljeniji izlazili na tržište rada i spremnije uspeli da odgovore na njegove zahteve u cilju nalaženja “svog mesta pod suncem”, kaže sagovornica iz Siemensa.

Izvor: Biznis i Finansije

03/07/2014, 18:34

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*