Naučite da učite
Povezane objave
Kada ste mladi, učenje ide sa lakoćom. Otvoreni ste za nove ideje i novi izazovi su vam uzbudljivi. Isto tako, imate više vremena na raspolaganju i svi iz okruženja vas ohrabruju da savladate novu veštinu.
Međutim, kako starimo, stvari počinju da se menjaju. Iz nekog razloga ljudi počnu da veruju da već sve znaju i da im je dovoljno ono što su naučili tokom školovanja. A stvarnost je sasvim drugačija – učenje je proces koji ne prestaje.
Mozak se ponaša kao i bilo koji mišić u čovekovom telu. Da bi bio jak, potrebna mu je vežba. Učenje pomaže osnaživanju mozga. Problem koji se javlja kod većine ljudi je taj što oni prebrzo odustaju od učenja. Ukoliko odmah ne ostvare dobre rezultate, gube motivaciju i odustaju. To ne mora biti tako. Naučite da učite.
Ljudski um je u osnovi lenj, prihvatite to
Naše telo i naš um ne vole rad. Na primer, većina nas se ne raduje odlasku na trening, sve dok to ne pređe u naviku. Umesto odlaska u teretanu, radije bismo sedeli na kauču i tamanili slatkiše. Naš mozak ne voli obavezu da razrađuje probleme i savladava novu veštinu, barem ne u početku. Čim se usvoje osnove nove veštine, mozak više ne mora naporno da radi i učenje odmah postaje lakše.
Osvrnimo se ponovo na primer odlaska u teretanu. Nakon prvog treninga sa podizanjem tegova, osećaćete se iscrpljeno. Ali nakon nekoliko redovnih treninga, primetićete pozitivnu razliku. Manje ćete razmišljati o svom vežbanju, primetićete prve rezultate na svom telu, a treninzi će vam odjednom postati zabavni. Isto važi i za treniranje mozga. Dakle, ako vam učenje nove veštine u početku zadaje glavobolje, ne dozvolite da vas to obeshrabri. I treba da bude teško. Ne predajte se i na kraju će vam učenje pričinjavati zadovoljstvo.
Nemojte naizmenično da obavljate više različitih aktivnosti
Prebacivanje s jedne aktivnosti na drugu, i ponovno vraćanje na prvu, dovodi do situacije da vaš mozak mora naporno da radi. Povratak na pređašnju aktivnost, odnosno zadatak, znači da vaš mozak mora iznova da se skoncentriše, kako bi nastavio započeto. Psiholozi su primetili da se zenice šire onda kada ljudi pokušavaju da nauče nešto. To je dokaz da je za uspešno usvajanje nove veštine neophodna puna koncentracija. Sve ono što vam skreće pažnju drastično smanjuje sposobnost vašeg mozga da upija nove informacije.
Upravo zbog toga, dok učite, eliminišite sve što vam može skretati pažnju. Podelite gradivo u krupnije celine, i u jednom vremenskom intervalu bavite se samo jednom celinom. Isključite telefon, televizor, osamite se. Tako ćete staviti svoj mozak u režim za učenje. Trudite se da ne prekidate ovaj režim rada, jer ćete izgubiti dragocenu energiju svaki put kada budete morali iznova da se skoncentrišete.
Prevarite sebe
Onda kada vaš um bude pokušao da se stavi u režim rada za učenje, vi ćete to osetiti. Odmah ćete se osetiti umorno i počećete da smišljate izgovore da ne učite. Odlaganje obaveze za sutra tada postaje prihvatljiva opcija, a uz to postaje nemoguće da prikupite koncentraciju.
U ovakvim situacijama je potrebno da sebe malo zavarate kako biste se skoncentrisali. Jedan od najlakših načina da to postignete je da naterate sebe da se osmehujete dok učite. Ako vam osmehivanje ne polazi za rukom, zagrizite olovku, to će vam pomoći da se iscerite. Studije su pokazale da se ovakav, lažan osmeh, pozitivno odražava na emocije. Ovoj tehnici pribegavajte sve dok vam usvojeno gradivo ne postane zabavno. Usvajanje novih znanja i veština nimalo nije lako, ali to je jedna od stvari koje život čine tako dobrim.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*