U Nemačkoj je danas budućim studentima u ponudi preko 300 visokoškolskih ustanova. Dugogodišnja obrazovna tradicija i prvoklasno školovanje stavlja Nemačku na mapu obrazovnih centara sveta.

Većina visokoškolskih ustanova vam može ponuditi međunarodno priznate diplome na kraju školovanja. Činjenica je da u Nemačkoj studira oko 250.000 studenata iz različitih zemalja, tako da vam se pruža šansa za nova iskustva i usavršavanje jezika.

Takođe, Nemačka je država izuzetnog privrednog rasta, prelepe prirode, arhitekture i interesantne kulture.

Sistem obrazovanja u Nemačkoj je u procesu konstantnih promena i reformi. Osnovna promena tokom poslednjih godina je bila reforma Gimnazije. Devet godina obrazovanja je svedeno na osam neophodnih za upis u Gimnaziju. Takođe, sistem visokoškolskog obrazovanja je promenjen i usklađen sa bolonjskim sistemom. Zvanja nakon završenih studija su Bachelor i Master.

Studiranje u Nemačkoj zahteva završenu Gimnaziju ili potvrdu o kvalifikovanisti za upis određene visokoškolske ustanove. Međunarodni aplikanti treba da prilože dokaz o završenoj srednjoj školi u svojoj zemlji. Aplikacije za upis se ne šalju na adresu koja je jedinstvena za sve univerzitete već svakoj željenoj ustanovi pojedinačno.

Uslovi upisa takođe zavise od univerziteta. Stoga, mogu da budu različiti na različitim ustanovama iako se odnose na iste predmete.

Pored državnih postoje i razne privatne više škole koje su pretežno finansirane od strane katoličke ili protestantske crkve, a ukupno ih je oko 80.

Podela visokoobrazovnih institucija u Nemačkoj se vrši na dva načina. Prva podela:

• Univerziteti
• Stručne škole
• Umetničke i muzičke više škole
• Privatne i teološke više škole

Univerziteti – U Nemačkoj trenutno postoji preko 100 Univerziteta koji su pretežno orijentisani na prirodne nauke. Univerziteti nude širok spektar predmeta i predmetnih grupa sa studijskim programima.

Stručne škole – Stručne više škole u Nemačkoj su orijentisanije više ka praksi i praktičnoj primeni znanja. U Nemačkoj trenutno postoji preko 150 viših stručnih škola kod kojih je jasan akcenat stavljen na praksu i jaku sponu sa poslovima u preduzećima. Studenti koji prođu kroz sistem obrazovanja stručnih škola odlično su obučeni i pripremljeni za rad u svojim branšama u odnosu na studente sa univerziteta iz istih ili sličnih oblasti.

Umetničke i muzičke više škole – odličan izbor ukoliko planirate da studirate neki umetnički predmet. Slikarstvo, modni i industrijski dizajn, pevanje, grafika i instrumentalna muzika su samo neki od umetničkih predmeta koji su ponuđeni budućim studentima.Takođe su u ponudi i visoke škole modernih medijau kojima se studenti obrazuju za zanimanja poput režisera, kamermana, filmskih i televizijskih radnika. Prijemni ispiti za ovakve škole su posebnog tipa. Samo studenti koji pokažu svoj osećaj za ritam i besprekoran sluh dobijaju šansu za upis. Takođe, veoma interesantna stvar u vezi ovih škola je činjenica da studenti mogu da budu primljeni čak iako nemaju položenu maturu, ali samo u slučaju da pokažu poseban talenat.

Druga podela je na privatne i državne univerzitete.

Državne univerzitete finansira Vlada, dok školarine na privatnim univerzitetima plaćaju studenti. U Nemačkoj postoji mnogo više državnih nego privatnih univerziteta, upravo zato što prema nemačkom zakonu obrazovanje treba da bude dostupno svima i svako treba da bude u mogućnosti da sebi priušti adekvatno obrazovanje. Stoga, u Nemačkoj su školarine ukinute na svim državnim univerzitetima. Šta više, postoje brojne mogućnosti dobijanja pomoći od Vlade, kao što je na primer Bafög.

Studije u Nemačkoj su u određenim aspektima više teorijske nego u drugim zemljama i sastoje se od velikog broja predavanja, kojima prisustvuju svi studenti određene godine i u okviru kojih je mali broj vežbi putem kojih bi se torijski deo provežbao u praksi. Na kraju svakog semestra studenti dobijaju ocene za svoj krajnji ispit ili za govore, prezentacije, praktične projekte ili neke druge vrste zadataka. Kombinacija predispitnih obaveza se veoma razlikuje u zavistnosti od predmeta. Praktično obrazovanje takođe može da bude deo programa u okviru određenih praksi koje su za neke predmete obavezne. Tokom nekoliko nedelja ili meseci studenti su u obavezi da rade u kompaniji i primenjuju svoje teorijsko znanje u stvarnim situacijama kako bi stekli iskustvo. Ovo je takođe dobra šansa za nalaženje posla nakon završetka studija, a zavrašavanje prvog stepena oprazovanja (osnovnih studija) je moguće nakon šest ili osam semestara, a zvanje prema Bolonjskoj deklaraciji je Bachelor.

Potom slede master studije koje traju narednih dva ili četiri semestra. Oba zvanja zahtevaju polaganje ispita i pisanje rada. Za oblasti kao što su medicina, stomatologija, prava i farmacija, pored polaganja ispita i pisanja rada neophodno je položiti i državni ispit (Staatsexamen).

Nakon završenih master studija studenti mogu da upisšu doktorske studije. Visokoškolsko obrazovanje u Nemačkoj pruža solidno osnovno znanje i teorijsku pozadinu kao usko stručna znanja i njihovu praktičnu primenu. Nakon uspešnog završetka studija studenti treba da budu osposobljeni da uspešno rade u bilo kom delu i aspektu radnog okruženja.

Ovde ćemo navesti neke od najboljih Univerziteta u Nemačkoj:

1. TU München (Tehnički univerzitet u Minhenu)
2. Univerzitet u Hajdelbergu
3. Slobodni univerzitet u Berlinu
4. Ludvig – Maximilijan univerzitet u Minhenu
5. Albert – Ludvig univerzitet u Frajburgu
6. Humbolt univerzitet u Berlinu
7. Eberhart – Karls univerzitet u Tibingenu
8. Univerzitet u Ahenu
9. Tehnološki univerzitet u Karlsrueu
10. Georg – Avgust univerzitet u Getingenu
11. Univerzitet u Manhajmu
12. Univerzitet u Kelnu
13. Univerzitet u Minsteru
14. Univerzitet u Frankfurtu
15. Univerzitet u Bonu

Od 2006. godine raspisuje se konkurs na kome univerziteti predstavljaju svoje planove i programe. Univerziteti sa najboljim ocenama dobijaju status elitnih i finansiraju se od strane države.

Trenutno u Nemačkoj postoji 11 univerziteta sa statusom “elitni”:

1. Univerzitet u Karlsruhu
2. Tehnički Univerzitet u Minhenu
3. Univerzitet u Hajdelbergu
4. Univerzitet u Frajburgu
5. Univerzitet u Getingenu
6. Univerzitet u Ahenu
7. Univerzitet u Bremenu
8. Univerzitet u Kelnu
9. Univerzitetu u Tibingenu
10. Tehnički Univerzitetu u Drezdenu
11. Humbolt Univerzitet u Berlinu

Dva su razloga zbog kojih bi međunarodni studenti trebalo da budu upoznati sa načinom vrednovanja znanja u Nemačkoj.

Prvo, zato što je neophodno ,,konvertovati” ocene iz srednje škole u nemački sistem ocenjivanja pri apliciranju na nemački univerzitet. Drugo, važno je zbog samog polaganja ispita i apliciranja za više stepene studija.

U Nemačkoj postoje dva različita sistema ocenjivanja. Prvi sadrži ocene od jedan do šest, pri čemu je jedan najbolja. Ukoliko student dobije četiri ili više, nije položio ispit. Ovakav sistem se je uglavnom u upotrebi u Nemačkoj. Koristi se u školama od prvog do desetog razreda, kao i na naprednim koledžima i univerzitetima. Sličan sistem može da bude predstavljen i putem decimalnih brojeva.

Kompletno tumačanje ocenjivanja je sledeće: 1.0 – odličan; 2.0 – vrlo dobar; 3.0 dobar; 4.0 – zadovoljavajući; 5.0 – dovoljan; 6.0 – nedovoljan.

U poslednjoj godini Gimnazije, što znači 10-12 razred, primenjuje se drugi sistem ocenjivanja, prema kom se daju bodovi od 0 do 15, koji predstavljaju konačnu ocenu. Ovaj način ocenjivanja se takođe primenjuje pri konkurisanju za upis na fakultet i može da se izrazi putem prethodnog. 15 – natprosečan; 14-12 – odličan; 11-9 – vrlo dobar; 8-6 – dobar; 5-3 – zadovoljavajući; 2- 1 – dovoljan; 0 – nedovoljan.

Kako bi se nakon završene Gimnazije dobila prosečna ocena sabiraju se bodovi svih testova iz poslednje godina, kao i finalnih ispita. Rezultati finalnih ispita imaju veću vrednost nego ostala testiranja.

Za apliciranje na univerzitete neophodno je posedovanje određenog broja bodova, što se odnosi na nemačke učenike. Međunarodni studenti koji su u svojim zemljama imali drugačiji sistem ocenjivanja moraju da ,,prevedu” svoje ocene. Spisak neophodne dokumentacije može da se pronađe na sajtovima univerziteta.

Nakon bolonjske reforme, skala ocenjivanja na univerzitetima je promenjena. Za svako predavanje ili vežbu i položen ispit na fakultetu studenti dobijaju takozvane ESPB – Evropski Sistem Prenosa Bodova (ECTS). Ovi bodovi se na kraju studija sabiraju i udružuju sa bodovima završnog rada i prosečnom ocenom.

Studentski domovi su najekonomičnije rešenje za stanovanje u Nemačkoj. Većina studentskih domova se nalazi u neposrednoj blizini univerziteta. Velika je potražnja za studentskim domovima, zbog same činjenice da je to najjeftiniji oblik smeštaja. Mesta u domovima dodeljuje Studentski savez, tako da je preporučljivo da se što ranije prijavite, jer se mesta ne dodeljuju na osnovu uspeha na studijama.

Troškovi stanarine u domovima iznose od 200 do 400 evra, u stanu u kom smeštaj delite sa drugim studentima od 300 do 500 evra, dok biste morali da izdvojite minimalno 400 evra unapred. Ove cifre svakako variraju od grada do grada.

Popularan nacin smeštaja među studentima je i stanovanje u zajednicama, gde nekoliko ljudi zajedno iznajmljuje stan. Svako dobija svoju zasebnu sobu, a ostale prostorije su zajedničke. Ovakve sobe možete naći na oglasima, a cimeri koje ćete dobiti uglavnom ne poznajete unapred.

Ukoliko želite da imate svoju samoću i mir, iznajmite privatni stan. Ako želite neku vrstu pomoći u potrazi za ovakvim stanovima, možete dobiti Schwarzer Bretter na univerzitetu. Najbolja varijanta bi bila da pratite lokalne medije i poslušate oglase.

Stanovi za izdavanje mogu se pronaći na sledećim portalima:

• www.studenten-wohnung.de
• www.studentenwohnungsmarkt.de
• www.studentenwohnungen.de

Studenti iz inostranstva imaju mogućnost da uspostave radni odnos u Nemačkoj, jer uz studentsku vizu dobijaju i radnu dozvolu. Postoje dve vrste radne dozvole koje studenti imaju na raspolaganju.

Prva daje dozvolu za neograničen rad u toku letnjeg i zimskog raspusta, ali zabranjuje rad u toku predavanja. Druga radna dozvola daje mogućnost rada 90 dana punog radnog vremena, ili 180 dana polu radnog vremena. Moguće je dobiti i doadtnu dozvolu koja pruža mogućnost rada od 10 sati nedeljno. Ovu dozvolu možete dobiti jedino uz odobrenje biroa za zapošljavanje.

Za studiranje u Nemačkoj učenici iz Srbije moraju priložiti dokaz o položenoj maturi ili diplomu o završenoj srednjoj školi, obzirom da Srbija ne pripada Evropskoj Uniji.

Ukoliko je priložena diploma vrednovana kao nemačka matura, prelazite na sledeći korak, a to je prijava formularom Antrag auf Zulassung zum Studium. Ovaj formular možete nabaviti u Sekretarijatu za strane studente na svakom univerzitetu.

Za kompletnu prijavu morate poslati sledeće:

• Popunjen formular za upis
• Overena fotokopija diplome srednje škole
• Prevod diplome
• Fotografija
• Biografija
• Ako ste već položili prijemni i studirali, morate dostaviti potvrdu o položenom prijemnom ispitu, upisu na fakultet i prevode.
• Potvrdu o znanju nemačkog jezika (nivo B2)

Ako vaša diploma nije priznata u Nemačkoj, imate mogućnost da posetite Studienkolleg. Ovo je javna ustanova čije se zgrade nalaze širom Nemačke. Upis na fakultet je moguć nakon godinu dana Studienkolleg-a.

Nemački univerziteti upisuju studente u zimskom i letnjem roku, sa početkom letnjeg semestra 01. aprila, a zimskog 01. oktobra. Prijave možete podneti do 15. januara za letnji i 15. jula za zimski semestar. Ukoliko želite da se prijavite na više fakulteta učinite to preko ASSIST Arbeits und Servicestelle für Internationale Studienbewerbungen. ASSIST proverava dokumentaciju i šalje samo jedan primerak overenih fotokopija i prevoda svakom fakultetu za koji ste se prijavili.

Što se tiče znanja jezika, postoji nekoliko varijanti pomoću kojih možete dokazati da je vaše znanje odgovarajuće:

• Potvrda o položenom ispitu DSH Deutsche Sprachprüfung für den Hochschulzugang ausländischer Studienbewerber. Ovaj ispit možete položiti na svim fakultetima u Nemačkoj.
• Priznate su takođe i mala i velika diploma Goethe – Instituta, kao i njihov Zentrale Oberstufenprüfung.
• Diploma Deutsche Sprachdiplom der Kultusministerkonferenz.
• Oslobođeni su polaganja ispita: svi koji su završili srednju školu na nemačkom jeziku, osobe koje žele da studiraju samo jedan semestar u Nemačkoj i kandidati koji će studirati na engleskom jeziku na nekom od postojećih internacionalnih fakulteta u Nemačkoj.
• Položen Test Daf Test Deutsch als Fremdsprache i potvrda o položenom testu koja može da se dobije u domaćim školama stranih jezika sa licencom.

Svi studenti koji žele da studiraju u Nemačkoj, a da pri tom njihova zemlja nije članica Evropske unije, moraju da izvade vizu.

Za strane studente namenjene su tri vrste viza:

1. Posebna viza dodeljuje se za posećivanje Sprachkursvisum kursa iz nemačkog jezika.
2. Tromesečna viza za prijavljivanje na Studienbewerbervisum fakultet, nakon dobijanja mesta na fakultetu može da se zameni za vizu za studiranje.
3. Nakon dobijanja mesta na fakultetu moguće je dobiti Visum zu Studienzwecken u prevodu viza za studiranje, koja važi godinu dana.

Zahtev za izdavanje vize podnosite u nemačkoj ambasadi u Beogradu. Za ovaj zahtev potrebno je da pripremite i priložite sledeću dokumentaciju:

• Važeći pasoš
• Fotografiju
• Diplomu srednje škole i prevod
• Potvrdu o položenom prijemnom ispitu i ispitima na fakultetu i prevode, ukoliko ste već studirali
• Dokaz da posedujete dovoljno finansijskih sredstava za studiranje u Nemačkoj narednih godinu dana

Pri odlučivanju o studiranju u inostranstvu pored svega morate da znate koja je visina troškova života i studiranja u gradu i univerzitetu za koji se odlučite. Takođe, oni ne moraju da budu slični onima koji su aktuelni u vašoj zemlji. U zavisnosti od toga odakle dolazite trroškovi u Nemačkoj mogu da budu skuplji ili jeftini od onih vama poznatih i uobičajenih. Takođe je važno da znate da su troškovi kao što su zdravstveno osiguranje ili putni troškovi promenljivog karaktera.

Školarine u Nemačkoj su vrlo jeftine u odnosu na većinu drugih zemalja u okolini. Većinu univerziteta i stručnih škola finansira država, a samo mali deo plaćaju studenti. U Nemačkoj se odluka o postojanju školarine donosi na nivou pokrajine. Na primer, u Bavarskoj, Hamburgu i Donjoj Saksoniji je visina školarine oko 500 evra, što je prilično jeftino. U ostalim pokrajinama ne postoji obaveza plaćanja školarine, ali postoje određena pravila što se tiče dugogodišnjih studenata ili drugog stepena studija.

Postoji druga vrsta novčane nadoknade koju plaćaju svi studenti i to je vrsta takse koja se plaća po semestru. Plaćanjem ove takse student se oslobađa troškova administracije, kao i troškova u univerzitetskim kafićima, domovima i sportskim objektima. U većini slučajeva, ove takse takođe obezbeđuju kartu koja obezbeđuje besplatan perevoz vozom ili autobusom u regiji u toku trajanja semestra. Visina ove takse iznosi od 150 do 250 evra.

Studiranje na privatnim visokoškolskim ustanovama je mnogo skuplje jer su njihovi izvori prihoda isključivo školarine koje plaćaju studenti. Godišnje školarine na ovim univerzitetima iznose i do 20 000 evra.

Dodatni troškovi obuhvataju zdravstveno osiguranje koje je obavezno u Nemačkoj, kao i troškovi svakodnevnog života. Troškovi iznajmljivanja smeštaja mogu da se razlikuju o odnosu na lokaciju. U velikim industrijskim i univerzitetskim gradovima iznajmljivanje može da bude prilično skupo. Za nemačke studente je stoga uobičajeno da dele stan sa drugim još nekoliko osoba i tako smanje ppojedinačne troškove. Druga priuštiva opcija su studentski domovi, za koje je je uvek konkurencija velika i zbog toga je važno da se što ranije prijavite. Troškovi stanarine u domovima iznose od 200 do 400 evra, u stanu u kom smeštaj delite sa drugim studentima od 300 do 500 evra, dok biste morali da izdvojite minimalno 400 evra unapred. Ove cifre svakako variraju od grada do grada.

Pored iznajmljivanja smeštaja, tu su takođe troškovi za hranu, knjige, kopiranje, telefon, internet, odeću, slobodno vreme, itd. U odnosu na zemlje u okolini, troškovi u Nemačkoj su prosečni. Neophodna količina novca za navedene potrebe zavisi od mnogo faktora, a prosek je između 200 i 300 evra.

Za finansiranje svih ovih stavki važno je znati dovoljno vremena unapred kolikim budžetom se raspolaže i koji su alternativni načini finansiranja.

Studentski poslovi u Nemačkoj su uvek dostupni za međunarodne studente, koji mogu da budu dobar način da se poboljša finansijsko stanje. Ponude poslova mogu takođe da se pronađu i na samom univerzitetu.

Druga mogućnost je apliciranje za stipendije. To može da bude kako stipendija iz zemlje porekla tako i iz Nemačke. U Nmečkoj postoje različite fondacije i organizacije koje pomađu međunarodnim studentima. DAAD stipendije su uvek dobar izbor a na sajtu može da se pronađe lista aktuelnih, te odabere ona najpogodnija. Za studente iz Evrope takođe postoji mogućnost dobijanja stipendije putem ERASMUS programa mobilnosti studenata.

Takođe je veoma važno probaviti informacije o načinu finansiranja studija ranije jer u Nemačkoj neophodan dokaz o izvoru finansija. Ovaj dokaz je veoma važan jer je neophodan pri apliciranju, za vizu kao i za boravišnu dozvolu. Neophodno je da postoji dokaz da osoba ima na raspolaganju 8000 evra godišnje.

Studijski programi i procedure na univerzitetima mogu da se razlikuju od zemlje do zemlje.

Nakon što dobijete svoje mesto na određenom univerzitetu u Nemačkoj, potrebno je da se organizujete u skladu sa novim sistemima i strukturama obrazovanja. U Nemačkoj mnoge informacije u vezi sa studiranjem su dostupne na internetu jer studenti dolaze iz svih krajeva zemlje, samim tim ne mogu u svakom trenutku da se nalaze u zgradi univerziteta, posebno u toku praznika. U većini slučajeva novoupisani student dobija svoje pristupne podatke pri upisu (na primer za internet platformu za učenje ILIAS). Putem ovog sajta student ima pristup lekcijama obrađenim na predavanjima, kao i drugim sadržajima. Biblioteke takođe poseduju internet platforme, putem kojih korisnik može da prati da li je knjiga koji želi dostupna, kao i da produži vreme pozajmice.

Osim toga, značajno je da se informišete o predmetima i predavanjima. Poerd toga što je važno kako biste bolje odabrali pravi studijski program, korisno je i da biste napravili sopstveni raspored.

Svaki studijski program ima sopstvene uslove i nastavni plan, čuje poznavanje mnogo pomaže da se uskladite sa različitim kursevima. Uslovi opisuju koje predmete i lekcije program sadrži kao i koja predavanja moraju da se pohađaju. Nastavni plan prikazuje koji predmet mora da bude položen i u kom roku. Kako biste napravili sopstveni raspored, takođe je možete da pitate za pomoć starije studente ili referenta za studentska pitanja.

U Nemačkoj, kao i u Srbiji, jedna godina studiranja se sastoji iz dva semestra, letnjeg i zimskog. Svaki semestar traje pola godine i sadrži dva dela, period predavanja i preiod bez predavanja. U periodu koji obuhvata predavanja, svako predavanje se održava na u prostorijama univerziteta. Tokom perioda u kom se ne održavaju predavanja vrše se poslednje predispitne obaveze, a moguće je i prijaviti se za praksu, zaposlenje ili koristiti odmor na neki drugi način.

Na univerzitetu postoje različite vrste predavanja. Klasična predavanja su glavni deo studija u većini studijskih programa, pri kojima ne postoji interakcija, već samo profesor govori o materiji. Naspurot ovoj vrsti časova, na seminarima postoji razmena informacija između profesora i studenata a na vežbama studenti imaju priliku da primene svoje teorijski stečeno znanje putem praktičnih zadataka i projekata.

Takva predavanja mogu da budu kombinovana u vidu modula. Na primer, jedan modul može da sadrži klasična predavanja i odgovarajuće vežbe. Završava se prezentacijom, domaćim radom ili ispitom. Za svaki modul studenti dobijaju određene poene ili ESP bodove. Ovakav sistem bodovanja olakšava poređenje studijskih programa iz različitih zemalja. Pored bodova, studenti dobijaju ocene kada polažu ispite. Ocene predstavljaju prosečan uspeh na kraju semestra, a bodovu govore o prolasku.

Na nemačkim univerzitetima postoji mnogo osoba kojima možete da se obratite kada imate problem ili nedoumicu. Univerzitet studentima pruža pomoć savetnika koji može da im odgovori na pitanja koja se tiču studija i specifičnih pitanja koja se tiču studentskog života, a međunarodnim studentima su takođe na raspolaganju zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji mogu da pruže višejezičnu podršku, pogotovo kada se radi o specifičnim problemima i situacijama međunarodnih studenata ili studenata na razmeni. Ukoliko imate problem u vezi sa ispitima ili sa gradivom, profesori kao i njihovi saradnici će sigurno moću da vam obezbede neophodnu pomoć.

Među studentima takođe postoje savetnici, na primer u okviru saveta studenata. To je grupa studenata jednog studijskog programa. Svaki program ima sopstveni savet. Savet studenata pruža odgovore na sva pitanja koja se tiču studija i studentskog života. Upravo iz razloga članstva velikog broja starijih studenata, tu možete da dobijete konkretne i detaljne informacije o toku studija i predavanjima. Svako može da postane član ovog studentskog tela ukoliko je zainteresovan za politiku funkcionisanja univerziteta.

• Studije u Berlinu
• Studije u Minhenu
• Studije u Frankfurtu
• Studije u inostranstvu