Šta je skvotiranje?

Povezane objave

• Dan otvorenih vrata Univerziteta u Novom Sadu 22/06
• Raspisan SANU konkurs za dodelu nagrada! 17/01
• UB: Na kojim fakultetima je poskupela školarina? 15/04

Najnoviji sukob policije i skvotera u glavnom gradu Nemačke jedan je u nizu nereda koji su sve prisutniji u svetu. U ovom poslednjem neredu povređeno je 60, a pre pet godina 123 policajca na istoj lokaciji u Berlinu.

Deo grada u kojem se nalazi skvot je prošao kroz džentrifikaciju i to po ubrzanom postupku. To je proces u kojem se jeftine i stare zgrade pretvaraju u skupe i luksuzne stambene komplekse. Inače, posle pada Berlinskog zida 1989. godine, napuštene zgrade u istočnom delu Berlina su zauzeli studenti, mladi i pripadnici radikalnih anarhističkih grupa.

Prošlog oktobra u Berlinu je policija iselila 50 ljudi iz skvota u kojem su od 1999. godine živeli, kako kaže tamošnja vlast,  članovi “anarhističko-kvir-feminističke” zajednice. Ovo je samo jedan od primera odnosa vlasti i skvotera. Takvih je širom sveta. Skvoterski pokreti izraženi su u SAD, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Irskoj, Francuskoj, a od 2000. godine pojavio se i u Srbiji.

Šta je skvotiranje?

Po uopštenoj definiciji skvotiranje je uzurpacija prostora bez dozvole vlasnika. Najčešće se zauzimaju prazni i zapušteni objekti čija je vlasnička situacija nejasna. Skvoteri taj prostor nazivaju skvot, a sama reč potiče od engleskog glagola to squat, a što znači naseliti se bez dozvole.

Ideja je potekla iz severne Evrope sredinom šesdesetih godina prošlog veka, a dve decenije kasnije bila je planetarno prihvaćena. Danas se  najčešće vezuje za anarho-pank subkulturu. Skvoteri stvaraju zajednice sa sebi sličnim. Naime, osim, prvenstveno praktičnih životnih razloga, poznato je i skvotiranje iz političkih razloga (dokaz svojih političkih stavova). Ovakvi pokreti predstavljaju otpor prema privatnom vlasništvu, službenoj politici, sistem cena i tržišta, a najviše programiranosti i konformizmu ljudi.

Od države do države razlikuju se zakoni kojima se uređuje skvotiranje. U Holandiji je skvotiranje legalno, ukoliko je prostor napušten više od godinu dana. U Škotskoj je to krivično delo, dok je u većini to prekršaj koji se rešava građanskom parnicom. Skvotiranje je najteže  tretirano u Teksasu. Tamo se može desiti da skvoter bude ubijen, ako se zatekne na tuđem posedu. Hrvatska može da izbaci skvotere iz objekta u bilo kojem trenutku, ali to ne smatra zločinom.

U susednoj državi, najveći i najdugovječniji skvot je bivša kasarna JNA Karlo Rojc u Puli. Površine je oko 20.000 kvadratnih metara, a 1991. polako su ga naselili bendovi, aktivisti, umetnici… Danas je to multikulturni društveni centar kojim upravljaju korisnici. Tamo je smešteno 70 udruženja koji su izdali manifest prema kojem se protive bilo kakvom obliku nacionalizma, seksizma, homofobije i nasilja.