150 godina od osnivanja Velike škole

Povezane objave

• Prijava za MATF 2016 ++ 25/11
• Jednokratna pomoć mladim talentima u Staroj Pazovi 06/02
• Razmena studenata – Univerzitet za šumarstvo iz Harbina (Kina) 11/12

Svečanostima i naučnim skupom Univerzitet u Beogradu obeležava 150 godina od osnivanja Velike škole. Predavači čuvene Velike škole bili Josif Pančić, Đura Daničić, Jovan Cvijić.

Za katedrom Đura Daničić, a u prvoj klupi Stojan Novaković. I jedan i drugi stvarali su istoriju srpskog naroda, prvi kao veliki jezički reformator, a drugi kao predsednik vlade, ministar, diplomata, predsednik Akademije nauka… Njihova imena ostala su utisnuta i u jednoj drugoj povesti – letopisu Velike škole, preteče današnjeg Univerziteta u Beogradu, koja u petak slavi vek i po od osnivanja.

Tadašnji Licej, odlukom vlade, 1863. godine prerastao je u Veliku školu. Oformljeni su Pravni, Filozofski i Tehnički fakultet. U klupe je 1. septembra po starom i 13. septembra po novom kalendaru selo pedesetak brucoša prve generacije Velike škole. Za katedrama su bili Josif Pančić, Kosta Branković, arhimandrit Sava, Ignjat Stanimirović, Mihajlo Rašović… Profesori Velike škole bili su i Sima Lozanić, Milan Jovanović-Batut, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić… O Đuri Daničiću kao predavaču ostalo je zabeleženo da su njegove reči „oganj živi koji ne pali, ne sagoreva, nego osvetljuje i zagreva“.

”Predavači su uglavnom bili Srbi iz Austrougarske, jer je tek u godinama koje su sledile počela da se vraća elita iz Srbije koja se školovala na prestižnim evropskim univerzitetima”, objašnjava za Novosti prof. dr Zoran Mirković, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Strogo je bilo propisano kako studenti Velike škole treba da izgledaju, kako da budu obučeni. Bilo je obavezno da nedeljom idu na liturgiju, a zabranjeno da se opijaju i sede po krčmama. Sedeli su, naravno, i baš zbog toga pravilo je i uvedeno. Postojale su kazne za prekršaje, ali disciplina nije bila tako strašna kao u vreme Liceja, kada su greške kažnjavane i jednodnevnom tamnicom.

”Prema projekciji državnog budžeta zna se da je u prvoj godini predavalo 16 profesora na sva tri fakulteta. Postojao je 31 predmet, ali su se preklapali, pa su i studenti tehnike učili nacionalnu književnost i istoriju, a, recimo, oni sa filozofije imali su i časove iz nekih prirodnih nauka.”

A plan državnih finansija za 1864. godinu skovan je još 27. maja prethodne godine. Znalo se do u groš kolike će plate primiti profesori – svaki prema reputaciji i broju časova. Određeni su i iznosi za ogrev, troškove rada u laboratoriji, biblioteku… Najveću platu imao je prvi rektor Konstantin Branković – 14.400, a Josif Pančić radio je za 10.800 groša.

”Početak rada Velike škole može se smatrati i začetkom nauke kod Srba. Tada, pre jednog i po veka, prvi put je nekoj instituciji dodeljena obaveza da se bavi i naukom”, naglašava prof. Mirković, ”U zakonu po kome je osnovana ova institucija „naučno je zavedena za višu i stručnu izobraženost“. Dotadašnji Licej imao je isključivo cilj da obrazuje razne vrste državnih činovnika – sudije, policajce, carinike… Sada prvi put imamo laboratoriju, istraživanja…”

Prema rečima našeg sagovornika, ogroman podstrek da iz Liceja izraste Velika škola bila je izgradnja zadužbine kapetana Miše Anastasijevića, koju je darovao „svome otečestvu“ – prelepa zgrada na današnjem Studentskom trgu u Beogradu. Tu su se 1863. godine uselili studenti i do danas je to ostalo uporište Univerziteta u Beogradu i sedište njegovog rektorata.

Pred kraj 19. veka, među grupom mlađih profesora Velike škole, počela je da sazreva ideja o osnivanju univerziteta. Tu su, između ostalih, bili Bogdan Popović, Slobodan Jovanović, Brana Petronijević…

Bili su formirani univerzitetski standardi i nedostajalo je samo da država to ozvaniči.

Prvu Veliku školu osnovao je još 1808. godine Dositej Obradović, po modelu višeg obrazovanja u Habzburškoj monarhiji. Već godinu kasnije nastava je prekinuta, pa obnovljena 1810. i trajala do 1813. godine. Posle pauze, 1838. godine formiran je Licej, koji je potom izrastao u Veliku školu, prethodnicu univerziteta.

”Kralj Petar Prvi je 12. marta 1905. godine potpisao ukaz o proglašenju Zakona o univerzitetu. Naznačeno je da su „nastavnici slobodni u izlaganju svoje nauke“. Kada je zakon stupio na snagu, svi dotadašnji predavači Velike škole stavljeni su na raspolaganje i ponovo raspoređivani na fakultete”’ objašnjava prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jednog od tri najstarija beogradska fakulteta.

”Za razliku od Velike škole, Univerzitet je dobio i mogućnost da dodeljuje titule doktora nauka.”

Te 1905. godine Univerzitet je imao 788 studenata, da bi ih u godini pred Prvi svetski rat bilo oko 1.500. Nastava je tokom balkanskih ratova bila neredovna, da bi tokom Prvog svetskog rata Univerzitet prestao da radi. Obnovljen je 1919. godine, da bi godinu kasnije bio pojačan sa tri nova fakulteta – Medicinskim, Bogoslovskim i Poljoprivrednim.

Dobili su i posebne zgrade. Otvoreni su potom Filozofski fakultet u Skoplju i Pravni u Subotici – oba u sastavu UB. U decenijama koje su sledile osamostalile su se arhitektonske, građevinske, hemijske nauke, farmacija, šumarstvo…

Uoči Drugog svetskog rata na Univerzitetu je radilo više od 500 nastavnika i studiralo oko 10.000 akademaca. Rat je prekinuo nastavu, koju je obnovila nova vlast 1945. godine. Univerzitet nije prestajao da raste, pa je šezdesetih godina imao oko 50.000 akademaca.

Iz njegovog okrilja izašli su i državni univerziteti u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Na Univerzitetu u Beogradu fakultetsku diplomu steklo je više od 300.000 stručnjaka, a odbranjeno je i nešto manje od 13.000 doktorskih disertacija.

Na UB danas se školuje oko 90.000 akademaca. Predavanja drže i njihovo znanje ocenjuje oko 2.500 predavača, među kojima je više od hiljadu redovnih profesora. Nastava se odvija na 31 fakultetu, a u sastavu UB je i deset naučnih instituta.

”Rektoratu Univerziteta u Beogradu u petak u deset časova biće organizovana svečanost povodom 150 godina od osnivanja Velike škole”, najavljuje  prof. dr Sima Avramović.
”Obeležavanje jubileja nastaviće se istog dana naučnim skupom na Filozofskom fakultetu, a u subotu će se preseliti na Pravni, gde će biti održano devet predavanja. Skup će biti zatvoren u 19 časova svečanošću u Skupštini grada.”

Izvor: Novosti