Studentski rečnik

recnik slika

Studentski rečnik predstavlja bazu termina vezanih za studiranje, a njihovo značenje treba da bude poznato svakom studentu. Ovde možete da pronađete neke osnovne termine i njihova objašnjenja.


A
kreditacija

Proces po kom se određena obrazovna ustanova proverava i verifikuje kao priznata od strane ostalih obrazovnih ustanova. Proveru vrši nezavisno telo, najčešće iz strane države. Proverava se da li su ispunjeni svi standardi visokog obrazovanja kao i kvalitet studijskog plana i programa. Akreditovana obrazovna ustanova ima određene prednosti u vidu mobilnosti studenata, budžeta, priznanja itd.

Brucoš

Student koji je upisao prvu godinu određenih studija na fakultetu.

Brucošijada

Brucošijade su žurke za studente organizovane povodom upisa novih studenata na fakultet.

Bačelor

Prvi stepen visokog obrazovanja, odnosno osnovne studije. U hijerarhiji visokog obrazovanja je podređen master studijama.

Dodatak diplomi

Dokument koji se dobija uz diplomu i koji sadrži sve detalje o studijama poput broja bodova za svaki predmet, imena profesora, fakultativne predmete i slično. Dodatak diplomi je bitan kod zaposlenja i mobilnosti studenata.

ESPB

Skraćenica za Evropski sistem prenosa bodova. Odnosi se na bolonjski proces i koristi se pri navođenju bodova studija ili kurseva koji su sprovedeni po bolonji. (primer – 60 ESPB). Svaki predmet nosi određen broj bodova.

Indeks

Indeks je studentska knjižica koja služi za unos bodova i ocena sa kolokvijuma i ispita. U indeks se upisuju i razni praktični radovi koje student obavlja tokom studiranja, kao i seminarski radovi. Osim toga, indeks vam može služiti za ostvarivanje raznih popusta – od popusta na autobusku kartu, do popusta na kartu za pozorište ili bioskop i slično. Indeks treba čuvati jer ukoliko ga izgubite moraćete da kupite drugi i da sredite mnogo papirologije da biste upisali sve ocene koje ste do tada dobili, a da ne pominjemo da ćete morati svakog profesora ponaosob da tražite za potpise.

ISIC kartica

ISIC kartica (International Student Identity Card) je međunarodna studentska ID kartica koja predstavlja dokaz da ste student. Ona se koristi na mnogim svetskim univerzitetima i školama, a prema zvaničnim podacima uz tu karticu možete ostvariti preko 35 hiljada popusta u 112 zemalja u svetu koji uključuju muzeje, autobuske, železničke i avio kompanije, hotele, trgovačke centre, festivale, manifestacije i drugo. U tom smislu ona zamenjuje indeks.

ISIC kartica se može koristiti i za obroke u studentskoj menzi – uglavnom se na nju uplaćuju obroci i svaki put kada odete u menzu, date karticu i skine vam se jedan obrok – doručak, ručak ili večera. Može se skinuti najviše dva obroka jedne vrste na dan, ukupno 6.

Ispit

Ispit predstavlja test onoga što ste naučili tokom predavanja. Može da se polaže pismeno, usmeno ili praktično. Svaki ispit traje različito, u zavisnosti od gradiva i načina polaganja, kao i od profesora. Može da bude teorijski ili praktičan, i da sadrži zadatke sa predavanja i sa vežbi. Na ispit treba da ponesete indeks, pribor za pisanje (ispit se piše hemijskom olovkom, ne grafitnom), a ukoliko želite možete poneti i vodu.

Ispitni rokovi

Broj ispitnih rokova i datumi variraju od fakulteta do fakulteta. Postoji pet zvaničnih ispitnih rokova, a to su januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Međutim, kako je trenutno Zakon o visokom obrazovanju u fazi izmena, tako su iz Vlade poručili da je moguće i smanjenje broja ispitnih rokova sa pet na četiri, iako se još uvek ne zna koji rok bi trebalo da bude ukinut. Osim toga, razmatra se i pomeranje granice za upis na budžet sa 48 na 50 bodova.

Kolokvijum

Kolokvijum je isto što i test na nekom predmetu ili kursu. Uveden je kao deo bolonjskog sistema i namena mu je da olakša polaganje ispita. Polaže se najčešće na sredini određenog kursa. U zavisnosti od plana kursa, može u potpunosti da zameni ispit, a najčešće je uslov za polaganje ispita.

Koncept

Koncept možete da pišete na ispitu kada izvučete pitanje. On prvenstveno služi da vama pomogne pri odgovaranju i da se lakše organizujete tako da ništa ne zaboravite, a neki profesori traže da vide koncept kada ga napišete i utiče na ocenu. Tako on može da varira od teza do do opširnog objašnjavanja određenih stavki.

Konsultacije

Konsultacije su vreme kada studenti mogu, van predavanja, da pitaju profesore ili asistente sve što im nije jasno u vezi sa predmetom koji oni drže, ili pitanja u vezi sa seminarskim radovima i slično. Svaki profesor i asistent je u obavezi da drži konsultacije, i one su uglavnom u određenom terminu svake nedelje. Takođe treba imati u vidu da većina profesora ne drži konsultacije u ispitnom roku, pa zato treba unapred proći kroz gradivo i pripremiti sva pitanja.

Kurs

Kurs je isto što i predmet. Svaki studijski program ima određeni broj kurseva koji nose određeni broj ESPB bodova. Kurs se završava polaganjem ispita ili kolokvijuma.

Nostrifikacija

Proces po kom se određena diploma izjednačava sa diplomom neke strane zemlje, odnosno univerziteta određene zemlje. Jedan deo nostrifikacije je i prevođenje diplome na određeni jezik, što se vrši kod ovlašćenog sudskog tumača.

Ocena

Na fakultetu se ocenjivanje razlikuje od onog u srednjoj školi. Ocene se kreću od 5 do 10, gde pet nije prolazna ocena, već šest, i prema bolonji treba da ostvarite 55 bodova za šesticu.

Overa semestra

Overa semestra je obaveza svakog studenta koja se obavlja na kraju svakog semestra i predstavlja uslov za upis narednog. Na nekim fakultetima je prvo potrebno skupiti potpise svih profesora kod kojih ste slušali predavanja.

Praksa

Na većini fakulteta, studenti u trećoj ili četvrtoj godini imaju praksu kao predmet. Ona se obavlja u firmama ili institucijama, u zavisnosti od prirode predmeta, a u zavisnosti od fakulteta, ili je organizuje fakultet ili sam student.

Predavanja

Predavanja su slična časovima u srednjoj školi, s tim što uglavnom traju dva školska časa (sat i trideset minuta) i što se na gradivu dosta brže radi. Ukoliko redovno prelazite gradivo sa predavanja, svako sledeće će vam biti mnogo lakše da pratite.

Predispitne obaveze

Kod većine predmeta ćete imati predispitne obaveze. Kod nekih će to biti polaganje kolokvijuma, a kod drugih da ste prisustvovali predavanjima i vežbama određen broj puta, što vam profesor potvrdi potpisom u indeks – bez koga ne možete izaći na ispit.

Predrok

Predrokovi nisu obavezni, i zavise isključivo od profesora. Neki profesori žele da izađu u susret studentima i daju im mogućnost polažu ispit pre zvaničnog datuma – ili da ih rasterete i smanje im broj obaveza u ispitnom roku, ili zato što se ispit poklapa sa nekim drugim (iako to ne bi trebalo da se dešava).

Prijavljivanje ispita

Sve više fakulteta uvodi digitalnu prijavu ispita – imaju svoju veb stranicu posvećenu studentima gde oni mogu da prijave ispit, biraju predmete, i slično. Jednostavno se uplati novac na račun i na sajtu se prijave željeni ispiti.

Međutim, neki fakulteti još uvek nemaju takav sistem, pa se ispiti prijavljuju tako što se popuni formular za prijavu ispita, a uplatnica kao dokaz da ste uplatili novac se zahefta ili zalepi za tu prijavu. Tako popunjen formular se predaje na studentskoj službi ili ubacuje u sanduče predviđeno za to.

Prosek

Prosek se na fakultetu računa tako što se zbir svih ocena podeli sa brojem položenih ispita. Prosek vam može značiti za dobijanje stipendije ili kredita, a u određenim slučajevima i za upis na master studije.

Semestar

Isto što i polugodište u srednjoj školi. Jedna studijska godina najčešće ima 2 semestra. Svaki semestar ima posebne predmete, a u nekim slučajevima jedan predmet traje 2 ili više semestara.

Sistematski pregled

Studenti su u obavezi da odu na sistematski pregled u prvoj i četvrtoj godini. Nakon pregleda dobijaju pečat u indeks i mogu da upišu narednu godinu. Obično se organizuju grupi sistematski pregledi, i jedna studijska grupa ima zakazan sistematski pregled određeni dan da se ne bi stvarale gužve.

Skripte

Skup materijala za učenje i polaganje određenog predmeta. Najčešće se dobijaju od strane profesora u vidu kopiranih knjiga ili priručnika. Skripte zapravo predstavljaju alternativnu verziju udžbenika iz srednjih škola.

Studentska služba

Studentska služba postoji na svakom fakultetu, a u njoj se vrši upis i ispis studenata, prijavljivanje ispita, izdavanje diploma, izračunavanje statistika vezanih za studiranje i slično. Takođe, studenti mogu da se obrate studentskoj službi da reše bilo kakav problem vezan za prijavu ispita, upis ocene, i slično.

Studentski parlament

Studentski parlament je organizacija preko koje se studenti zalažu za svoja prava i štite svoje interese. Sastoji se od studenata, a mandat im traje godinu dana, i kada istekne, organizuje se glasanje za nove članove.

Upis ocene

Nakon polaganja ispita, ukoliko ste dobili prolaznu ocenu, potrebno je upisati tu ocenu u indeks. Obično se ugovara poseban datum i vreme za upis ocene, i tada studenti dolaze sa indeksima i profesori im upisuju ocenu u indeks.

Uslov

Uslov je broj ESPB bodova koji morate da skupite da biste upisali narednu godinu, a skupljate ih tako što polažete predmete. Postoji i uslov za budžet, i on za sad iznosi 48 bodova po godini studiranja, a najavljeno je povećanje te granice izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

Vežbe

Za razliku od predavanja koje drže profesori, vežbe su praktični deo nastave i najčešće ih drže asistenti. Na vežbama je fokus na aktivnosti studenta i učešću u nastavi. Vežbe su korisne zato što vam mogu pružiti dodatna objašnjenja za stvari koje vam nisu jasne, i omogućavaju vam da kroz praksu primenite ono što ste naučili na predavanjima.

Zajednička diploma (Joint Degree)

Diploma koju sastavljaju dve ili više obrazovnih ustanova, najčešće kao deo programa razmene studenta. Zajedničku diplomu overavaju svi fakulteti, odnosno univerziteti koji učestvuju u programu.