Struktura obrazovnog sistema

Sekretarijat za javno obrazovanje ima za osnovni cilj da stvori uslove koji će svim građanima omogućiti pristup kvalitetnom obrazovanju, odlučujući sami o načinu, nivou i mestu. Na sajtu Sekretarijata takođe možete pronaći sve informacije o aktuelnim stipendijama.

Osnovni nivo podrazumeva predškolsko obrazovanje, osnovnu i srednju školu.

• Predškolsko obrazovanje obuhvata decu od 3 do 5 godina starosti, podeljena je na tri stepena, koji nisu obavezni.
• Osnovna škola je obavezna, traje šest godina i deca se upisuju u šestoj godini. Pohađanje osnovne škole je obavezno i predstavlja osnovni preduslov kako bi se obrazovanje nastavilo u srednjoj školi.
• Srednja škola (niži nivo) je obavezna, traje tri godine i neophodna je za dalje školovanje.

Srednji nivo

Traje tri godine i podeljen je na semestre. Za školovanje na ovom nivou neophodno je posedovanje srednjoškolske diplome i polaganje prijemnog ispita.

Viši nivo

Obuhvata diplomske i postdiplomske studije i ima za cilj školovanje stručnjaka u svojim pozivima. Većina javnih univerziteta su nezavisni u odnosu na federalne i državne vlasti.

Struktura univerzitetskog obrazovanja

U Meksiku postoji nekoliko načina školovanja na višem nivou.

Tehnološki instituti (ITES)

Cilj Nacionalnog sistema tehnoloških instituta (SNIT) je obrazovanje stručnjaka u svojoj branši i omogućavanje razvoja sistema na nacionalnom nivou putem planova nastave i studijskih programa koji su u skladu da regijom u kojoj se ustanova nalazi. Čine ga 218 institucija u 31 državi.

Deli se na:

1. Federalne tehnološke institute
2. Državne tehnološke institute – decentralizovani

Univerziteti:

• Javni federalni univerziteti

• Javni državni univerziteti

• Javni državni univerziteti sa solidarnom pomoći

• Tehnološki univerziteti

• • Interkulturalni univerziteti – cilj ovih univerziteta je stručno osposobljavanje osoba posvećenih ekonomskom, društvenom i kulturnom razvoju, naročito kada je u pitanju starosedelačko (indijansko) stanovništvo u zemlji i okolini; revalorizaciji nivoa obrazovanja starosedelačkog stanovništva i omogućavanju naučnog napretka u tim sredinama; povećanju širenja vrednosti zajednice, kao i stvaranje prostora za promociju oživljavanja, razvoja i ujedinjenja autohtonih jezika i kultura. Studiranje je moguće na svim nivoima studija.
  • Politehnički univerziteti

• Javni istraživački centri

• Druge javne ustanove – obuhvata institucije različitih oblasti obrazovanja (vojno, vojno-pomorsko, sudsko, prava, lepe umetnosti, zdravstvo, bibliotekarstvo i arhivistika, obrazovanje odraslih, sport, antropologija, istorija, trgovačka mornarica)

Ukoliko želite da pretražite visokoškolske ustanove prema lokaciji u saveznoj državi, to možete uliniti ovde.

Osnovne akademske studije/diplomske

Obuhvata različite oblasti i traje najmanje četiri godine. Predavanja se održavaju na Javnim federalnim i Javim državnim univerzitetima.

Postiplomske studije

Preduslov za upis postdiplomskih studija je završeno školovanje na nivou osnovnih akademskih studija, a dele se na specijalističke, master, i doktorske. Ustanove u kojima možete da nastavite svoje studije možete pogledati ovde.

Učenje na daljinu  

Ovakvim načinom učenja studenti mogu da usklade studiranje i posao, koristeći mogućnost fleksibilnih satnica i prilagođavajući tempo i način.

Trenutno, određene ustanove posvećuju posebnu pažnju ovom novom načinu širenja informacija i teže ka obuci profesora u ovom domenu. Nacionalni autonomni univerzitet u Meksiku (UNAM), Politehnički državni institut i Sekretarijat za javno obrazovanje raspolažu visokoškolskim studijskim programima otvorenog tipa koji su prilagođeni učenju na daljinu, te studenti mogu putem interneta da pohađaju studije.

Pored toga, da biste imali mogućnost da slušate predavanja nekih profesora sa meskičkih visokoškolskih ustanova na teme koje vas zanimaju, možete da posetite sajt Coursera. Da biste besplatno pohađali kurs, ne morate da budete upisani na određeni univerzitet, već samo da se registrujete. Ukoliko budete izvršili sve obaveze predviđene planom kursa, nakon završetka dobićete zvaničan sertifikat ustanove za čiji ste se kurs opredelili. Što se tiče kurseva meksičkih univerziteta, nude ih Nacionalni autonomni univerzitet u Meksiku (UNAM) i Tehnološki institut u Montereju.

Društveni rad

Svi koji se školuju na nekoj od visokoškolskih ustanova imaju obavezu u vidu društvenog rada koji podrazumeva program visokoškolskih ustanova koji studentima pruža priliku da znanja koja su usvojili tokom školovanja primene u praksi, kako bi rešavali društvene probleme i bili od pomoći institucijama, organizacijama civilnog društva i u nekim slučajevima kompanijama. Na ovaj način se stvara veza između studenata i njihove društvene stvarnosti. Ova vrsta prakse je plaćena i traje između šest meseci i dve godine, u zavisnosti od prirode profesije.

Da bi počeli sa praksom, studenti moraju da imaju bar 70% položenih ispita (kao i da prilože zvaničnu potvrdu o tome). O dodatnoj dokumentaciji ili eventualnim nedoumicama možete pročitati ovde.

Stručna praksa

Stručna praksa nije isto što i društveni rad, upravo zbog toga što nije obavezna. Ovaj način usavršavanja omogućava studentima koji su prošli kroz društveni rad da tu vrstu praktičnih znanja primene u okviru ovog programa prakse susrećući se sa realnim problemima i stičući dragoceno radno iskustvo.

Stručne prakse, osim toga što obogaćuju iskustvo studenata, doprinose odnosu između univerziteta i kompanija i međusobnoj podršci.

Studenti utvrđuju kako teoriju, tako i praktičan rad, shvatajući na novi način društvenu stvarnost u sprezi sa tržištem rada.

Najčešće, stručne prakse počinju kada su studenti pri kraju školovanja, tj. kada su već stekli određena teorijska stručna znanja, koja će potom moći da primene i izvrše zadatke koji im se postavljaju.

Nije obavezno da praktikant ostane da radi u kompaniji nakon završene prakse, iako je često upravo to način na koji se stiču buduća zaposlenja.

Postoje određene visokoškolske ustanove koje omogoućuju stručne prakse u inostranstvu, čime i prednosti studentata postaju veće, kako na nivou učenja novog jezika, tako i na nivou stručnog usavršavanja.

Predviđeno je da stručne prakse traju 360 sati i da budu realizovane u periodu između četiri meseca i dve godine, ostala pravila određuje obrazovna ustanova. Uslove prijave možete pročitati ovde.

Meksička asocijacija za razmene u okviru stručnih praksi (AMIPP) je institucija koja se od 1985. godine bavi razvojem programa razmena u inostranstvu u saradnji sa 84 zemlje.

Apostille potvrda

Od 1995. godine država Meksiko je potpisala Hašku konvenciju u kojoj se navodi da je za legalizaciju zvaničnih dokumenata iz drugih država neophodna apostille potvrda. Srbija je takođe među državama potpisnicama, a podatke o nadležnom ministarstvu i ceni možete pročitati ovde.

Upis

U Meksiku, u zavisnosti od izbora univerziteta i studija, postoje određeni postupci putem kojih se utvrđuje da li je kandidat podoban za upis na dalje studije.

Ispit opšte informisanosti

Najčešće ovaj ispit obuhvata pitanja iz oblasti matematike, aktuelnih dešavanja, egzaktnih nauka (hemija, fizika, matematika), društvenih nauka i ocenjuje se u kategorijama matematičkog i verbalnog znanja. Postoji mnogo varijanti ovog ispita, ali u suštini ocenjuje znanje mladih koje su stekli tokom svog osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja.

Direktan (regulisan) upis

Upis na fakultet ovim putem je omogućen isključivo učenicima koji su srednji nivo obrazovanja završili u nekoj od ustanova sa kojom univerziteti imaju potpisan sporazum o kvalitetu. U obzir ulazi prosek ocena, a detalji takođe zavise od sporazuma.

Psihometrijski ispiti

Ovi ispiti uglavnom ocenjuju četiri aspekta: test inteligencije, test ličnosti, interesovanja u vezi sa strukom i dodatne sposobnosti i veštine. Uključuju vežbe pamćenja, rasuđivanja, rešavanja problema, uočavanje elementa koji fali, aritmetičke operacije, itd.

Intervjui

Intervju kao vid ocenjivanja se ne obavlja u svim visokoškolskim ustanovama. Treba imati u vidu da je tema intervjua najčešće dotadašnji tok školovanja i planovi za budućnost. Takođe, tema mogu da budu vannastavne aktivnosti i aktuelna dešavanja.

Neka od pitanja mogu da budu:

• Zašto želite da studirate na ovom univerzitetu?
• Šta očekujete da ćete postići u životu?
• Koji Vam je bio omiljeni predmet u školi i zašto?
• Koji je Vaš najveći dosadašnji uspeh i zašto baš taj?
• Šta mislite o (određen skorašnji događaj)?
• Na koje druge univerzitete ste se prijavili?

Pasoši i vize

Pored pasoša, ukoliko putujete u statusu studenta, neophodno je proći kroz dodatne procedure. U Meksiku, one se obavljaju u Nacionalnom institutu za migracije i u Sekretarijatu za spoljne odnose.

Neophodno je Nacionalnom institutu za migracije podneti zahtev za ulaz u zemlju u statusu studenta, za šta je potrebna potvrda da je student upisan na studije kao i određena količina novca neophodna za ostanak.

Za više informacija o konzularnom odnosu Srbije i Meksika, posetite stranicu Ministarstva spoljnih poslova.

Takođe, podatke o ambasadi Meksika u Srbiji kao i informacije u vezi sa eventualnim nedoumicama možeze naći ovde.

Carina i prtljag

Od velike važnosti je da se na vreme informišete o carinskim pravilima pre nego što pođete na putovanje, što je jedini način da izbegnete probleme i prepreke. Najčešće studenti nose sa sobom stvari koje će im biti neophodne, međutim, moguće je direktno poslati prtljag u grad gde ćete živeti.

Pre svega, korisno je stupiti u kontakt sa odsekom za strane studente željenog univerziteta kako biste saznali da li postoji osoba zadužena za primanje i slanje prtljaga na vašu buduću adresu.

Ukoliko odaberete da prtljag nosite sa sobom, preporučljivo je uzeti u obzir sigurnosne mere vazdušne bezbednosti.

Ove smernice ukazuju na dozvoljenu količinu, karakteristike i način pakovanja određenih proizvoda. Takođe, u njima je navedeno da proizvodi koji u neograničenim količinama mogu da budu deo ručnog prtljaga podrazumevaju lekove (u količini srazmernoj sa dužinom putovanja); mleko, sok i namirnice za bebe; dijetetski proizvodi; gasoviti kiseonik koji se koristi u medicinske svrhe uz obavezan lekarski recept; kompakt diskovi i drugi elektonski artikli, laptop računari; odeća i obuća.

Postoje zabrane što se tiče tečnosti, želiranih supstanci i sprejeva čija je jedina dozovljena upotreba u kozmetičke svrhe ili svrhe lične higijene ukoliko su u pojedinačnim pakovanjima i količina im ne prelazi 100 mililitara po putniku.

Jedna od čestih opcija je angažovanje agenta pošiljki prtljaga. Agent koga unajmite na aerodromu će kontaktirati drugog agenta u gradu u kom planirate da živite, koji će potom da primi vaš prtljag. Ova opcija je skuplja, ali i sigurnija.

Zdravstveno osiguranje

S obzirom  da u Meksiku postoje različite vrste zdravstvenog osiguranja, važno je da odaberete ono koje je u skladu sa vašim potrebama i statusom u zemlji. Studentska služba meksičkog univerziteta koji ste odabrali može da vam pruži određene preporuke imajući u vidu status stranog studenta, dužinu boravka u Meksiku i  finansijsku situaciju. Osiguranje pokriva različite troškove, iako to ne mora uvek da uključi troškove kupovine lekova.

Smeštaj

Mesto gde ćete živeti bi trebalo da bude prilagođeno vašim potrebama i ima veliki uticaj na prilagođavanje sredini, kako na akademskom tako i na ličnom planu. Takođe, finansijska situacija igra važnu ulogu u odabiru.

Tri osnovne vrste smeštaja su:

• privremeni smeštaj – u slučaju da smejštaj koji ste ugovorili još uvek nije dostupan kada stignete u Meksiko, pogotovo ukoliko stignete nekoliko dana ranije, bićete u situaciji da potražite ovaj tip smeštaja. Opcije su različite, od hotela i motela do omladinskih hostelskih smeštaja. Svakako, boravak u hotelu je najskuplja varijanta i upravo zbog toga je preporučljivo razmotriti ekonomičnije opcije. S jedne strane, neke visokoškolske ustanove raspolažu studentskim domovima, u kojima je moguće upoznati studente iz drugih zemalja, kao i studente iz Meksika uz koje period adaptacije može da prođe lakše i brže. S druge strane, ukoliko biste više voleli da živite van studentskog grada, uvek postoji opcija deljenja privatnog smeštaja sa drugim studentima ili smeštaj u porodici. Bez obzira na krajnju odluku, preporučljivo je kontaktirati savetnika u odseku za strane studente željenog univerziteta, radi bolje upućenosti u funkcionisanje službe smeštaja (ukoliko postoji) ili alternative u traženju povoljnog smeštaja.
• smeštaj na univerzitetu – određeni meksički univerziteti raspolažu studentskim domovima, koji se nalaze u okviru zgrade ili u blizini studentskog grada. Domski smeštaj uglavnom nije mnogo različit od privatnog smeštaja prosečne kvadrature, sadrži spavaću sobu, kupatilo, snevnu sobu i kuhinju. U slučaju da se odlučite za ovu opciju treba da se pripremite da ćete smeštaj deliti sa osobama čije su navike neizbežno drugačije od vaših, što daje mogućnost upoznavanja drugih kultura. U svakom slučaju, ukoliko postoji problem u odnosima sa cimerima, ne treba da se ustručavate da kontaktirate domskog savetnika kako bi podneli zahtev za promenu sobe. Domovi se upravaljaju prema nizu pravila kako bi olakšali studentima suživot. To ne podrazumeva striktna i storga pravila već osnovne smernice u vezi sa održavanjem higijene, dozvoljenom bukom, posetama, itd.

• smeštaj van univerziteta – u Meksiku nije tako uobičajeno da univerziteti imaju sopstvene domove. Zbog toga, preporučljiva opcija su studentski stanovi. Možete da tražite stan koji ćete deliti sa drugim studentima, kako bi troškovi bili podeljeni a lokacija blizu univerziteta. Pored toga, možete da živite sa nekom porodicom koja iznajmljuje smeštaj ili pak u nekom kolektivnom smeštaju, koji ne mora da bude isključivo studentski. I za ovu vrstu smeštaja je preporučljivo prvo se raspitati na univerzitetu. Pored toga, mogu biti korisni oglasi u novinama ili na internetu. Ukoliko znate tačno u kom delu grada ćete da živite, takođe je od korisiti obići kraj, kako biste pronašli smeštaje koji nisu u oglasima.

Najekonomičnije je iznajmiti stan, iako su troškovi kao što su struja, plin, telefon i voda neizbežni. Procedura je svuda ista, o svim detaljima iznajmljivanja se dogovarate sa stanodavcem, kome ćete mesečno plaćati stanarinu. Korisno je osigurati se putem ugovora, u kome je naveden period na koji se stan iznajmljuje, kao i cene dodatnih troškova. Troškove popravke snosi stanodavac, ukoliko kvarovi nisu izazvani neadekvatnim korišćenjem instalacija od strane stanara. Iako stan nije vaše vlasništvo, stanodavac nema pravo da vas nadgleda i ulazi bez dozvole.

U cilju smanjenja troškova, povoljna opcija je deljenje stana sa drugim studentima. Kako biste pronašli zainteresovane, možete da okačite oglas na oglasnim tablama fakulteta.

Dodatna opcija su takozvane rooming houses, u okviru kojih se sobe iznajmljuju individualno, a kupatilo i kuhinja se uglavnom dele sa drugim stanarima kuće.

Još jedna alternativa je život sa meksičkom porodicom, što predstavlja idealnu opciju ukoliko želite da poboljšate svoj nivo jezika i bolje upoznate meksičke običaje. U zamenu za obavljanje nekih kućnih poslova, možete da dobijete besplatan smeštaj ili uz minimalnu novčanu nadoknadu. Za ovu opciju je takođe najbolje kontaktirati službu za strane studente željenog univerziteta.

Finansije

Visokoškolsko obrazovanje nije jeftino, pogotovo ukoliko studirate u inostranstvu. Ne bi trebalo zaboraviti, da pored plaćanja studija, postoje i troškovi smeštaja, ishrane, prevoza i lični troškovi.

Kako biste mogli da se upišete na neki meksički univerzitet, neophodan je dokaz o posedovanju određenih sredstava koji bi pokrili troškove vašeg boravka u zemlji. Pored postojećih izvora finansiranja, možete da se raspitate o stipendijama u Meksiku, kao i o međunarodnim stipendijama.

Uslovi konkursa su različiti, a zavise od institucije koja konkurs raspisuje, države, oblasti, itd. Međutim, uobičajeno je da se zahteva visok prosek ocena, da postoji gornja starosna granica, da se zahteva određen nivo znanja nekog jezika i da je neophodno priložiti određenu dokumentaciju (izvod iz matične knjige rođenih, akademska biografija, potvrda sa fakulteta, itd.)

Ne zaboravite da pri rasporedu troškova uzmete u obzir i životne troškove u Meksiku i zaposlenje.

Životni troškovi

Preporučljivo je uzeti u obzir sledeće administrativne i životne troškove:

• upis na univerzitet (cena je različita u zavisnosti od ustanove)
• prijemni ispit
• školarina
• knjige i didaktički materijal
• troškovi puta
• troškovi prevoza u Meksiku
• smeštaj (bilo koje vrste)
• garderoba i ishrana
• automobil (ukoliko posedujete)
• lični troškovi

Zaposlenje

Da li ćete raditi ili ne tokom svog boravka je odluka koju bi trebalo da donesete pre nego što napustite svoju zemlju, s obzirom da je potrebno obaviti određene procedure, u zavisnosti od posla koji je u pitanju, dužine zaposlenja i tipa ugovora. Takođe, važno je raspitati se o uslovima zaposlenja u Nacionalnom institutu za migracije, Sekretarijatu za spoljne odnose i drugim nadležnim institucijama.

Savršena situacija je ukoliko vam posao koji odaberete, pored ekonomske isplativosti, donosi dobit i na profesionalnom planu. Stručne prakse mogu da budu dobra opcija u smislu akademskog napretka kao i bogaćenja radnog iskustva u struci. Korist od obavljanje stručne prakse imaju student, univerzitet i firma.

Volonterski rad, za razliku od prakse, nije plaćen. Osobe koje ga obavljaju služe zajednici, fondaciji ili životnoj sredini sopstvenom voljom i sa ciljem da uče, steknu iskustvo i pomognu u sektorima u kojima je to potrebno.

Postoji više načina volontiranja. Jedan od njih je formalno volontiranje, odnosno, ono koje je realizovano u neprofitnim organizacijama. Drugi je neformalno, u okviru kojeg volonteri rade individualno ili u neregistrovanim udruženjima.

Za bilo kakve nedoumice, korisno je kontaktirati srpsku ambasadu u Meksiku.

• Studije u inostranstvu