U Čileu danas postoji 66 univerziteta (25 državnih i 41 privatni), 66 profesionalnih instituta i 120 centara za stručno osposobljavanje.

Struktura obrazovnog sistema

Obrazovni sistem u Čileu sastoji se iz predškolskog, osnovnoškolskog, srednjoškolskog i visokoškolskog obrazovanja.

Visokoškolsko obrazovanje čine tri vrste ustanova u koje mogu da se upišu oni koji završe srednju školu, a to su: univerziteti, profesionalni instituti i centri za stručno osposobljavanje.

Ustanove visokoškolskog obrazovanja mogu da se podele i na tradicionalne i privatne, koji poseduju potpunu autonomiju i sarađuju preko Saveta rektora čileanskih univerziteta i imaju jedinstven prijemni ispit, Univerzitetski selekcioni test (PSU).

Pre dolaska u Čile, od vitalnog značaja je biti upoznat sa svom zvaničnom dokumentacijom i procedurama kroz koje je potrebno proći u okviru univerzitetskog sistema.

U Čileu postoji više od 60 univerziteta na kojima se nastava održava na nivoima osnovnih, master i doktorskih studija u oblastima obrazovanja, nauke, komunikacija, umetnosti i kulture.

Poseban sistem upisa za strance podrazumeva da svaka osoba koja konkuriše ima na umu da se predavanja odvijaju isključivo na španskom jeziku, te u skladu s tim dođe pripremljena.

Što se tiče neophodne dokumentacije, sve treba da da bude zvanično prevedeno na španski, osim obavezne konzularne legalizacije koja se dobija u Konzulatu Čilea zemlje porekla.

Za kandidate koji se upisuju ovim putem, univerziteti mogu da organizuju dodatne načine selekcije, kao što su specijalni testovi, intervjui i drugo.

Postoje dve procedure za konkurisanje na čileanske univerzitete, bilo da ste iz Čilea ili strani student:

• putem Ministarstva obrazovanja, gde se podnosi zahtev za priznavanje školovanja u inostranstvu ili dobije potvrda o završenoj srednjoj školi u Čileu kako bi se ostvarila mogućnost polaganja Univerzitetskog selekcionog testa
• podnošenje zahteva za pristup posebnom sistemu upisa za kandidate koji su srednju školu završili u inostranstvu, pri čemu će pravila i procedure biti uspostavljene za svaki univerzitet pojedinačno i zainteresovani bi o detaljima trebalo da se raspitaju na željenom univerzitetu

Kako odabrati univerzitet?

Bez sumnje, izbor visokoškolske ustanove koja se nalazi hiljadama kilometara daleko može da se čini komplikovanim. Ipak, ukoliko se planira unapred, moguće je pronaći ustanovu koja najviše odgovara unapred postavljenim kriterijumima. Svaki student je drugačiji i zbog toga ne treba imati u vidu samo obrazovnu tačku gledišta već i društveni život.

Prva stvar koju bi trebalo razmotriti, a možda i najvažnija, jeste kvalitet univerziteta, koji se  određuje akreditacijom i priznavanjem stečenog zvanja, kako od strane vlade, tako i od strane drugih relevantnih institucija u zemlji.

Osim toga, treba imati u vidu da univerziteti u toku godine prime mnoštvo prijava, zato je potrebno proći niz ispita u svrhu pokazivanja sposobnosti. Uz bodove sa ispita, takođe se vrednuju nagrade, priznanja, služenje zajednici, profesionalno iskustvo, hobiji i drugi eventualni talenti.

Finansiranje boravka, plaćanje troškova upisa, smeštaj, hrana i prevoz su samo neki od aspekata koje treba razmotriti. Većina univerziteta poseduje, pored studijskog i kulturni, sportski i društveni program koji upotpunjuju obrazovanje studenata. Ove aktivnosti pružaju razvoj ličnih veština kroz učestvovanje, na primer, u izdavanju novina, dramskoj sekciji, sportskim klubovima i drugim programima.

Kako pripremiti prijavu?

Kada imate formiranu listu univerziteta koji odgovaraju vašim potrebama i interesima, kao i ispunjene druge uslove za prijem, sledeći korak je podnošenje prijave. Proces je dug, verovatno između 12 i 18 meseci. S obzirom da je prijava složena, a troškovi visoki, većina studenata konkuriše u proseku na istovremeno 7-8 univerziteta.

Prvi korak je stupiti u kontakt sa željenim univerzitetom, radi dobijanja potrebnih informacija u vezi sa dokumentacijom. Svaki popunjen i poslat zahtev mora da sadrži (minimalno) sledeće informacije: lične podatke (ime, godište, nacionalnost i adresu), izvod iz matične knjige rođenih izdat u zemlji porekla, transkript ocena iz srednje škole ili sa fakulteta, uverenje da osoba nije upisana na neki drugi čileanski univerzitet, uverenje da raspolaže novčanim sredstvima neophodnim za plaćanje školarine u Čileu. Navedeni podaci treba da se prilože kancelariji za upis stranih studenata željenog univerziteta.

Kako kompletirati i poslati dokumentaciju?

Kada prikupite informacije o različitim univerzitetima, preporučljivo je da unapred detaljno pročitate sve preduslove i listu potrebne dokumentacije, iz razloga što mnogi univerziteti zahtevaju slične podatke ali se razlikuju u određenim pojedinostima.

Kako bi prijava ostavila dobar utisak, treba da ima jasnu formu, da bude čitljiva, a jezik jasan. Kako bi se to postiglo, treba izbegavati skraćenice, precizirati željeni stepen studija i navesti detalje o obrazovanju ili radnom iskustvu.

Pri odgovaranju na pitanja u vezi sa sposobnostima i veštinama ili razlozima za izbor studija i univerziteta, preporučljivo je uvek odgovarati na pitanja ne ostavljajući prazan prostor i pružajući detaljne podatke, držati se istine paziti uvek na pravopis i izražavanje. Na osnovu ovih odgovora komisija će steći širu sliku o ličnosti kandidata.

Prisustvo stranih studenata u Čileu koji su privučeni raznolikošću univerzitetskih ponuda je fenomen koji je u porastu, što govori o postojanju mnoštva prilika za visokoškolsko obrazovanje i razmene koje postoje u Čileu.

Agencija za međunarodnu saradnju (AGCI) održava direktan kontakt sa čileanskom vladom u okviru programa stipendiranja, koja podrazumeva dve vrste: prva, za postdiplomske studije, namenjena stranim stručnjacima koji žele da nastave master studije; druga, za doktorske studije, namenjene stranim stručnjacima koji žele da pohađaju visoko-specijalizovane studijske programe.

Olakšice su vrlo pogodne, a među njima se ističu troškovi izrade teze diplomskog rada, podrška pri kupovini knjiga, zdravstveno osiguranje i carina. Treba istaći da se ove olakšice menjaju iz godine u godinu i zbog toga se preporučuje proučiti godišnji konkurs koji svaka ustanova raspisuje.

Šta, kako i gde podneti?

Oni koji konkurišu, pre svega, treba da imaju stručno zvanje i da su zaposleni. Osim toga, od vitalnog značaja je posedovati pismo o prihvatanju od strane čileanskog univerziteta i popunjen specijalni profil.

Kao dodaci, zahtevaju se garantno pismo ustanove u kojoj je kandidat zaposlen, lekarsko uverenje, kratak opis motiva za odabir zemlje, akademska preporuka, pismo prihvatanja univerziteta (samo za postdiplomske stipendije).

Ova dokumentacija se dostavlja relevantnoj ustanovi (u zavisnosti od toga ko raspisuje konkurs za stipendiju) u zemlji porekla, kao i Ambasadi Čilea.

Univerzitet u Čileu

.

Univerziteti u Čileu su podeljeni na državne i privatne, kao i prema regiji u državi u kojoj se nalaze, a listu svih, detaljnije o svakom pojedinačno kao i fakultete koji postoje na svakom možete pogledati ovde.

Šta treba da znate pre putovanja?

Poslednjih godina Čile je postao jedna od popularnijih destinacija u Latinskoj Americi među učenicima i studentima koji žele da nastave ili prošire svoje obrazovanje. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, ovo je južnoamerička zemlja gde je broj stranih studenata najviše porastao.

Porast broja pravila koja olakšavaju pristup obrazovanju u smislu troškova, stipendija, prilika za lični i profesionalni razvoj čine obrazovni sistem ogranizovanim i pristupačnim.

Postoji više od 60 visokoškolskih ustanova koje nude oko 2400 studijskih programa na svim nivoima obrazovanja u oblastima prirodnih nauka, komunikacija, umetnosti i kulture.

Neki od osnovnih motiva stranih studenata koji donesu ovu odluku su demokratska tranzicija, otvorena ekonomija (koja postoji zahvaljujući potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini) kao i poreklo svetski poznatih književnika kao što su Pablo Neruda, Gabrijela Mistral i Isabel Aljende.

Većina onih koji odaberu ovu zemlju iskoriste svoje slobodno vreme kako bi obišli spektakularne predele. Malo mesta na svetu poseduje pustinje, glečere, džungle i vulkane u granicama jedne države.

Raznolikost pejzaža omogućava bavljenje svim vrstama sportova na otvorenom. Duž planinskog venca Anda se nalaze najbolji ski centri kontinenta. Nasuprot tome, duž 4000 kilometara obalskog dela moguće je baviti se surfovanjem, ronjenjem i pecanjem.

Pasoši i vize

Za boravak kraći od 90 dana viza nije neophodna, međutim, ukoliko ste strani student, dobijate dozvolu za studiranje u statusu redovnog studenta. Ovu dozvolu (ili posebne potvrde) izdaje ustanova u kojoj ste odabrali da studirate. Dozvola traje maksimum godinu dana, ili, ukoliko su u pitanju stipendije, u skladu sa propozicijama konkursa.

Za dobijanje dozvole, neophodno je imati uverenje o upisu ili pismo prihvatanja koje izdaje željena visokoškolska ustanova, lekarsko uverenje, uverenje da fizičko lice nije osuđivano i važeći pasoš. Osim toga, neophodno je u konzulatu priložiti dokument o finansijskoj sigurnosti za period studiranja.

U toku prvih 30 dana boravka u zemlju, svi studenti koji su dobili dozvolu, u zavisnosti od mesta življenja, treba da se prijave u Policiji.

Procedura podnošenja zahteva i odobravanja vize obavlja se u konzulatu Čilea u zemlji porekla ili u Sekretarijatu za imigracije ministarstva spoljnih poslova u Čileu, gde se obrađuju podaci aplikanata.

Carina i prtljag

Čileanska carina zahteva niz uslova koji treba da se ispune, a to su: zabranjeno je unositi voće, povrće i proizvode životinjskog porekla koji nisu obrađeni, vatreno oružje, municiju i eksplozivne naprave, kao i sve vrste droga.

Nakon što se uđe u zemlju i prođe kontrola Međunarodne ili Migracione policije obavezno je prijaviti sve lične predmete  u carinskoj zoni i Službi za poljoprivredu i stočarstvo (SAG).

U slulaju da putujete sa ljubimcem, potrebno je da se popuni pismena izjava i overi u Službi za stočarstvo i poljoprivredu, ukoliko je putnik/ca stariji/a od 18 godina. U suprotnom, punoletna osoba treba da učini to umesto vlasnika.

Uobičajeno je da se svi lični predmeti nose sa sobom tokom putovanja. Bitno je dobro se raspitati o detaljima jer se tako izbegavaju nepotrebni troškovi. Za sve dodatne informacije, preporučuje se konsultovanje Konzulata Čilea u zemlji porekla. Međutim, treba imati u vidu da lična svojina treba da bude osigurana u slučaju da dođe do problema u transportu.

Zdravstveno osiguranje

Zdravstvene usluge u Čileu se razlikuju na regionalnom nivou. Pojedine privatne klinike imaju međunarodnu akreditaciju i raspolažu vrhunskom tehnologijom.

Međutim, treba biti obazriv. Imati zdravstveno osiguranje, bilo da je privatno ili državno, ne znači da su svi troškovi pokriveni. Zbog toga se unapred treba dobro raspitati na koje olakšice imate pravo.

Osiguranje pokriva troškove medicinskih, stomatoloških, terapeutskih i bolničkih lečenja. Ipak, olakšice se vidno razlikuju u zavisnosti od vrste osiguranja. Osim toga, postoje vrste rehabilitacije koje pacijent sam plaća.

Odabrani univerzitet će biti zadužen da studenta obavesti o najpogodnijim ustanovama za zdravstveno osiguranje u statusu stranca.

Što se tiče smeštaja, postoji velika ponuda za različite finansijske uslove. Strani studenti mogu da izaberu između smeštaja kod neke čileanske porodice, iznajmljivanja nameštene sobe, stana ili zajedničkog smeštaja sa drugim studentima.

Odabir i lokacija smeštaja će u velikoj meri uticati na uklapanje u novu okolinu, kako u akademskom tako i u ličnom smislu. Sem toga, to će biti jedan od najvećih troškova, te je i sa tog aspekta važno dobro razmotriti sve mogućnosti. Najčešći su:

Hoteli, pansioni, smeštaj u porodici

Jedna od opcija koja je uvek na raspolaganju su hoteli, iako je najskuplja. Takođe postoje jeftinije alternative, kao što su univerzitetski pansioni, gde je pogodno da se počne sa upoznavanjem studentskog života. Na kraju, ukoliko ste u potrazi za nečim mirnijim, postoji opcija življenja sa porodicom.

Studentski domovi

S druge strane, skoro svi univerziteti imaju svoje domove koje se nalaze u okviru kampusa ili u blizini, opremljeni su nameštajem, zajedničkim dnevnim boravcima, televizijom i internetom. Uglavnom, sobe dele dva ili više studenata istog pola.

Kako bi doprineli kvalitetu zajedničkog života stanara, ova mesta imaju niz pravila koja se odnose na održavanje higijene, buku i režim poseta, između ostalog.

Stanovi

Takođe, postoji opcija iznajmljivanja nameštenih ili nenameštenih stanova i kuća, pojedinačno ili grupno.

Najpopularnija opcija je iznajmljivanje stanova, iako treba imati u vidu troškove koji su neizbežni.

Način funkcionisanja je isti kao i svugde: kontaktira se stanodavac i iznajmi se smeštaj za stanovanje, potom se mesečno plaća dogovorena suma. Korisno je osigurati se putem ugovora, u kome je naveden minimalni period na koji se stan iznajmljuje, kao i stanarina.

Finansije

Troškovi će zavisiti od okolnosti i ličnih odabira, ali važno je znati otprilike na koji period može da se rasporedi novac.

Da bi se izbegle nezgode, preporučljivo je osigurati dovoljno novca za životne troškove, troškove na fakultetu, stambene troškove, itd.

U poređenju sa ostalim zemljama Latinske Amerike, Čile se nalazi na šestom mestu po ceni životnih troškova. Međutim, javni prevoz, osnovne namirnice i restorani su jeftiniji u odnosu na druge kategorije koje su ušle u obzir. Voće i povrće je jeftinije ukoliko se kupi na ulici.

Radi poređenja, prosečan godišnji trošak u 2011. godini je bio oko 9000 američkih dolara (oko 750 mesečno), što je cifra u koju nisu uključene akademske takse. Strani studenti treba da imaju u vidu dodatne troškove svakodnevnog života.

Smeštaj će najverovatnije biti faktor koji zahteva najveći izdatak. Život u stanu je svakako skuplji od života u studentskom domu jer su u cene domske stranarine već uključene cene struje, vode i plina, dok ukoliko živite u zgradi treba da računate na ove troškove pored mesečne stanarine.

Zabava, izlasci, večere i generalno troškovi prehrane u Čileu variraju u zavisnosti od lokacije kao i ličnih ukusa. Uglavnom su veći gradovi, a pre svih Santjago, skuplji od malih.

Banke

Postoji više stvari koje treba imati u vidu u trenutku odabira banke, a to su minimum novca koji je neophodno imati na računu, troškovi održavanja, troškovi transakcija i dodatne tarife, kao i druge usluge koje su u ponudi, kao što su osiguranje računa i mogućnosti zaštite od zloupotrebe.

Radno vreme je od ponedeljka do petka, od 9 do 14 sati. Treba istaći, međutim, da postoje filijale koje imaju posebno radno vreme (od 8 do 16 sati).

Kreditne kartice

Najčešće i najšire korišćene kartice u Čileu su Visa, MasterCard, Diners Club i American Express. U ruralnim sredinama je preporučljivo raspolagati gotovinom, jer u tim krajevima korišćenje kartice nije mnogo uobičajeno.

Bankomati

Najpoznatija mreža bankomata je Redbanc.

Menjačnice

Dolari su u najširoj upotrebi u Čileu i mogu da se promene u skoro svim gradovima u zemlji, u menjačnicama koje se uglavnom nalaze u centru. Često su u menjačnicama veoma visoki zahtevi što se tiče stanja (očuvanosti) novca.

Valuta

Zvanična valuta u Čileu je čileanski pesos. Monetarni sistem se sastoji od niza kovanica i novčanica. Papirne novčanice postoje u vrednostima od  1 000, 2 000, 5 000, 10 000 i 20 000 pesosa. Metalni novac ima vrednost od 1, 5, 10, 50, 100 i 500 pesosa.

Uglavnom se pri kupovini ne prihvataju strane valute. Zbog toga je preporučljivo promeniti novac u čilanske pesose, što može da se učini na aerodromima, u hotelima, bankama i menjačnicama. U menjačnicama je kurs najpovoljniji. Iz legalnih razloga kao i iz razloga sigurnosti, nije preporučljivo menjati novac na ulici.

Postoje određeni neformalni nazivi za određene novčanice, pa je tako naziv za novčanicu od 1000 pesosa luca, za kovanice od 500 quina i od 100 gamba.

Telefoni hitnih službi

Pozivi na ove brojeve su besplatni i mogu da se ostvare sa bilo kog aparata, u okviru bilo koje mreže.

• 130 – Služba za šumske požare
• 131 – Hitna pomoć
• 132 – Vatrogasna služba
• 133 – Carinska policija
• 134 – Policija
• 135 – Odsek za narkotike
• 137 – Služba traženja i spasilaca na vodi
• 138 – Služba za vazdušno spasavanje

• Studije u inostranstvu