Sjedinjene Američke Države prestavljaju zemlju sa najboljim univerzitetima u svetu. Po zvaničnoj listi najboljih svetskih univerziteta (QS World University Rankings®), gotovo jedan od svakih 5 univerziteta je iz SAD-a. To dovoljno govori zašto je Amerika vodeća destinacije za studije u svetu. Prethodnih par godina je oko 770.000 mladih ljudi iz čitavog sveta otišlo da studira u Ameriku.

Najpopularnije savezne države za studiranje su Kalifornija, Njujork i Teksas, a najpopularnije oblasti su biznis i menadžment, inženjering, matematika i informacione tehnologije.

Nisu samo kvalitetni univerziteti ono što privlači studente. Tu su i mnoge metropole karakteristične po brzom životu i mnogim dešavanjima, mnoga mirnija mesta sa jednistvenim karakteristikama, netaknuta divljina Zapada, sunčane plaže koje se pružaju hiljadama kilometara itd. Ukratko, Amerika nudi po nešto za svakoga.

Ogroman izbor univerziteta i fakulteta u Americi pruža svakome priliku da nađe studijski program koji im odgovara. Čak i ako odaberete nešto što vam se ne sviđa, promene fakulteta su veoma česte i lake.

Osnovne studije traju uglavnom četiri godine. Postoje neke bitne razlike između studiranja kod nas i u Americi. Prvi deo studija u Americi se bazira na raznim predmetima, od kojih su neki obavezni a neki izborni. Nakon toga, studenti biraju glavni predmet na koji žele da se fokusiraju (ovo se zove ”major”). Na primer, ako odaberete studije iz engleskog jezika, na početku možete imati neke opšte predmete poput matematike, istorije, biologije, pa zatim prelazite konkretno na engleski.

Pored glavnog predmeta, možete izabrati i sporedni predmet koji će biti dodatak diplomi (ovo se zove ”minor”). Na primer, diploma iz biznisa može biti dopunjena ekonomijom, dok umetnost može biti dopunjena filozofijom itd. Mnogi studenti biraju sporedne predmete čisto iz radoznalosti i jer ne žele sve vreme da potroše na jedan predmet.

Kada odaberte fakultet koji želite da upišete, prvo što treba da uradite je da proverite da li je akreditovan.

Zašto je akreditacija bitna?

Akreditaciju u SAD ne vrši centralna vlada već se oslanjaju na volonterske nevladine organizacije koje proveravaju standard i kvalitet visokoškolsih ustanova. Ako fakultet ili univerzitet koji odaberete nije propisno akreditovan, postoji velika verovatnoća da vašu diplomu neće priznati drugi univerziteti, profesionalna udruženja i najbitnije, poslodavci.

Mnogi univerziteti imaju dozvolu da primaju studente iz inostranstva ali to ne znači i da su akreditovani. Najbolji način da proverite akreditaciju nekog univerziteta je da kontaktirate Veće za akreditaciju visokih obrazovnih ustanova i Ministarstvo za prosvetu SAD-a

Spisak univerziteta u Americi i kako su rangirani u svetu pogledajte OVDE.

Izdvojili smo dva najbolja univerziteta kako u Americi, tako i u svetu. To su Massachusetts Institute of Technology (MIT), i Harvard University.

Massachusetts Institute of Technology (MIT)

Cilj MIT univerziteta je da pruži obrazovanje studentima prvenstveno iz oblasti nauke i tehnologije, kao i iz ostalih oblasti koje će najbolje služiti naciji i svetu u 21. veku. Ovaj univerzitet je posvećen širenju i očuvanju znanja, kao i saradnji sa ljudima koji će izaći u susret izazovima modernog sveta. MIT pruža studentima obrazovanje koje kombinuje rigorozne akademske standarde i uzbudljiva otkrića, sve to uz podršku raznovrsne univerzitetske zajednice. Iz svakog studenta se izvlači i razvija strast za savesnim, kreativnim i efektivnim radom koji će doprineti sveopštem poboljšanju čovečanstva.

Univerzitet je počeo sa radom 1865. godine. Otvaranje je obeležio Viljem Barton Rodžers, istaknuti naučnik koji je želeo da stvori novu vrstu nezavisne obrazovne institucije koja će parirati sve prisutnijoj industrijalizaciji Amerike. Rodžers je prednost davao onom što je pragmatično i praktično. Verovao je da profesionalno usavršavanje bazira na kombinaciji predavanja, istraživanja i rešavanje problema u svetu. Bio je prvi koji je uveo laboratorije na studijama.

Sajt univerziteta

Danas je MIT obrazovna ustanova svetske klase. Glavni cilj je i dalje predavanje zajedno sa istraživanjem koje se bazira na praktičnom svetu. Ima 6 fakulteta sa 34 odeljenja i studijskih programa, kao i mnoge istraživačke centre, laboratorije i programe koji su ipred tradicionalnih standarda.

Fakulteti:

• Fakultet arhitekture
• Fakultet inženjeringa
• Fakultet jezika, umetnosti i drušvenih nauka
• Fakultet menadžmenta
• Fakultet prirodnih nauka
• Fakultet zdravlja i tehnologije

Harvard University

Harvard je univerzitet koji se ističe odličnim studijskim programima, predavanjima, istraživanjima i razivjanjem mladih talenata koji će postati vodeći profesionalci u svojim oblastima i ostaviti trag u svetu. Harvard radi na tome da kroz predavanja i istraživanja konstantno pomera granice ljudskog znanja.

Studentima koji žele da učestvuju u rešavanju najvećih problema 21. veka, Harvard nudi jedinstveno iskustvo i velikodušan stipendijski program. Već je preko 160 miliona dolara uloženo u finansiranje studenata na preko 60% studijskih programa. Dakle, više od polovine studenata koji upišu Harvard svoje školovanje ne plaća. Univerzitet ima 12 fakulteta i jedan institut za napredne studije, nudeći jedno globalno obrazovanje.

Sajt univerziteta

Harvard je osnovan 1636. godine i to je najstariji univerzitet u Americi. Smešten je u Bostonu i svake godine prima preko 20.000 studenata na osnovne, postdiplomske i specijalističke studije. Širom sveta je zaposleno preko 360.000 bivših studenata ovog univerziteta.

Fakulteti:

• Stomatološki fakultet
• Fakultet dizajna
• Teološki fakultet
• Fakultet prosvete
• Inženjerski fakultet
• Fakultet umetnosti i prirodnih nauka
• Pravni fakultet
• Medicinski fakultet
• Poslovni fakultet

Pripremu za prijavljivanje na studije u Americi treba da počnete 12 do 18 meseci pre početka studijske godine. Prvo što treba da uradite je da pronađete fakultet koji vam najviše odgovara. Zatim napravite spisak kurseva iz oblasti koju želite da studirate. Zapamtite da svaki fakultet ima sopstvenu proceduru upisa i različite uslove pa je najbolje da direktno kontaktirate fakultet koji želite da upišete kako biste dobili sve detalje o upisu.

Standardizovani testovi

Većina fakulteta zahteva da položite jedan od standardizovanih američkih testova. Ovo je jedan deo prijave i rezultati sa testa se uzimaju u obzir prilikom odabira studenata, između ostalih fakora. Na ovaj način se ujedno i porede studenti iz inostranstva sa studentima iz Amerike.

Sporazumevanje na engleskom jeziku je osnovni uslov za studiranje u Americi. Ako dolazite iz zemlje koja nije sa engleskog govornog područja, potrebno je da priložite potvrdu o znanju engleskog. Ovde u obzir dolaze standardizovani testovi poput TOEFL, IELTS i PTE.

Ne postoji određeni minimum bodova za upis već se gleda što bolji rezultat.

Pored ovih testova, fakulteti vam mogu zatražiti i neke od standardizovanih testova opšteg znanja koje polažu Amerikanci prilikom upisa na fakultet. To su SAT Reasoning Test, SAT Subject Tests i ACT. Više o ovim testovima možete pogledati ovde:

• http://www.majortests.com/sat/sat-reasoning-test.php
• http://sat.collegeboard.org/about-tests/sat-subject-tests
• http://www.actstudent.org/

Neki fakulteti vam neće zatražiti ove testove pa je bitno da na vreme kontaktirate željeni fakultet kako biste saznali koji testovi su vam potrebni. Međutim, čak i ako testovi nisu neophodni, kandidati koji imaju potvrdu da su položili neki od ovih testova će imati veliku prednost u odnosu na ostale pa se svima preporučuje da ih polože pre podnošenja prijave.

Finansijski plan

Bitno je da na vreme isplanirate svoj budžet i ustanovite finansijsku situaciju. Studije u Americi su izuzetno skupe pa mnogi studenti iz inostranstva traže finansijsku pomoć od univerziteta koji žele da upišu. Ovo se obavlja tokom procedure upisa. Više od pola studenata koji upišu neki univerzitet u Americi dobiju stipendiju i ne moraju da plaćaju studije, tako da nije teško dobiti finansijsku pomoć i preporučuje se svima da pokušaju.

Razmene

Studenti iz Srbije najčešće biraju Global UGRAD program razmene. Ovaj program pruža priliku studentima iz inostranstva da završe jednu godinu studija na nekim od američkih univerziteta. Odabranim studentima je plaćena školarina, prevoz, smeštaj, hrana, zdravstveno osiguranje, a takođe imaju i manji džeparac.

Proceduru prijave i ostale informacije možete pogledati OVDE

Troškovi života i studiranja se veoma razlikuju širom Amerike. Ukoliko na vreme počnete da planirate i istražujete, visoko obrazovanje u Americi može da vam bude i veoma isplativo.

Počnite planiranje svojih troškova što je ranije moguće. Svake godine međunarodni studenti primaju značajne sume novca u svrhu studiranja, ali i pored toga, konkurencija nije zanemarljiva. Prijava za novčanu pomoć se vrši istovremeno kad i prijava za studije.

Kada razmatrate studiranje u Americi, preračunavanje troškova je jedna od prvih stvari koje treba da obavite. Kao i pri svakom drugom ulaganju, treba da procenite šta je najbitnije za ostvarivanje vaših profesionalnih i obrazovnih ciljeva i na šta želite da utrošte novac pored toga. Obrazovne institucije SAD-a nude široku lepezu studijskih programa, ali isto tako i novčane nadoknade u odnosu na različite visine cena školarina.

S obzirom da se radi o velikoj državi, životni troškovi se razlikuju od mesta do mesta. U zavisnosti od toga gde živite i studirate, toškovi stanarine i hrane se veoma razlikuju. U prigradskim i ruralnim zonama na Jugu i Srednjem zapadu su životni troškovi uglavnom manji nego u ostatku zemlje.

Konkurse za stipendije i druge vrste finansijskih olakšica možete da pratite ovde.

Prvo što će vam pomoći pri rasporedu novca jeste odlučivanje o nivou studija.

Pre nego što napustite svoju zemlju, neophodno je da se upoznate sa traženom dokumentacijom. Uvek je preporučljivo da sa sobom nosite originalni primerak svakog dokumenta, kao i da ovu dokumentaciju ne odlažete u prtljag koji nije ručni.

Takođe, korisno je izraditi bar dve kopije svakog dokumenta. Jedna kopija bi vam služila da je ostavite porodici kod kuće pre nego što otputujete, a druga kako biste je predali u školi/na fakultetu. Tri najvažnija dokumenta su:

• Pasoš
• Viza
• Formular I-20 ,,Potvrda o podobnosti za neimigrantski studentski status” – ovaj formular vam šalje ustanova nakon što ste u istu primljeni. Takođe je obavezno da ga priložite pri konkurisanju za studentsku vizu, ulasku u SAD kao i pri konkurisanju za drugu dokumentaciju (na primer, vozačka dozvola) ili razne vidove olakšica. Pored toga, ovaj formular vam je neophodan kako biste mogli da platite I-901 SEVIS taksu.

Vize (linkovi)

• F1 viza
• J-1 viza

Na sledećem linku možete proveriti za koliko dana možete da zakažete termin za podnošenje zahteva za vizu, u zavisnosti od kategorije. Potrebno je da ukucate ime grada u kome podnosite zahtev.

Ovo je svakako poslednja etapa u proceduri prirpreme za studije u inostranstvu. Najvažniji deo ovog koraka uključuje planiranje putovanja, savetovanje sa najbližim EducationUSA centrom, lično ili putem interneta, prikupljanje materijala potrebnog za polazak kao i neophodne dokumentacije, javljanje odabranoj obrazovnoj ustanovi.

Posetite internet sajt vaše buduće škole/fakulteta kako biste prikupili što više detaljnih informacija, kao i da biste saznali na koji način stičete uslove za zdravstveno osiguranje, informacije o vrstama i ceni prevoza u tom delu države, smeštaju, itd. Ukoliko sve informacije koje bi vam bile od koristi ne postoje na sajtu, najbolje je da se obratite studentskoj službi ustanove koju ste odabrali.

Ukoliko ste u mogućnosti, prisustvujte savetovanju u EducationUSA centru (ili bar stupite u kontakt putem interneta ili telefona), kako biste bili u potpunosti spremni za polazak. Savetnici će vam dati informacije koje će vam biti od pomoći pri pripremi za nova iskustva kao i u razvijanju veština prilagođavanja u novoj sredini i odgovaranja na izazove. Teme koje se obrađuju uključuju kulturološke razlike, motivaciju, promene u odnosu na dotadašnju sredinu, sistem obrazovanja i očekivanja, smeštaj, itd.

Postoji određen rok pre početka školske godine u kom morate da budete u zemlji i javite se relevantnoj službi buduće obazovne ustanove, a taj rok je naveden u obrascu koji vam ustanova šalje (Formular I-20). Ovo je jedno od pravila koje pristajete da poštujete čim dobijete status studenta/učenika.

Najpreporučljivije je da školu/fakultet kontaktirate odmah po dolasku, kako ne biste dolazili u nepovoljne situacije.

Ukoliko niste u mogućnosti da stignete u SAD do datuma navedenog na formularu ili ćete kasniti nekoliko dana, što pre obavestite nadležnu ustanovu.

Vlada SAD-a veoma strogo kažnjava ilegalno zaposlenje, odnosno ,,rad na crno”, a vama kao studentu je neophodno da poznajete osnovne informacije o procesu legalizacije svog zaposlenja.

Mogućnosti zaposlenja u SAD su donekle ograničene ukoliko posedujete F-1 vizu. Upravo zbog toga, pre nego što dođu u Ameriku, ovi studenti moraju da prilože dokaz o finansijskoj stabilnosti (na primer, izvod iz bankovnog računa) koja im omogućava da pokriju troškove školarine kao i životne troškove tokom studija. Ukoliko odlučite da se zaposlite, prvo treba da se obratite studentskoj službi zaduženoj za to.

Ukoliko vaša nadležna studentska služba ima informaciju da radite bez dozvole, bićete prijavljeni i vaš boravak će biti okončan. To znači da ćete biti u obavezi da odmah nakon toga napustite SAD bez mogućnosti vraćanja.

Četiri osnova tipa zaposlenja u SAD u zavisnosti od tipa vize i studijskog programa su:

• On-Campus. Predstavlja posao koji mogu da obavljaju studenti koji imaju F-1 tip vize. Ovakvi poslovi su specifični jer se obavljaju samo u okviru kampusa univerziteta ili izvan njega, na nekoj lokaciji koja je na određen način povezana sa kampusom. Primer ovakvog posla je u univerzitetskoj knjižari ili kafiću. Studenti mogu da se prijave za ovakve poslove do 30 dana pre početka nastave. Kako bi se prijavili, moraju da stupe u kontakt sa studentskom službom, od koje dobijaju pismo odobravanja. Ovo pismo, uz ono koje dobije od poslodavca, student koristi kako bi dobio Broj socijalnog osiguranja (SSN). Svi studenti koji žele da rade su u obavezi da podnesu zahtev za ovaj broj.

Ukoliko odaberete ovaj tip zaposlenja, nećete raditi više od 20 sati nedeljno u toku semestra.

• Off-Campus. Predstavlja tip zaposlenja izvan kampusa univerziteta. Takođe je dostupan samo studentima koji poseduju F-1 tip vize i koji su završili bar prvu godinu studija i koji se nalaze u nepovoljnom finansijskom položaju.

Kako biste obavljali poslove u ovoj kategoriji, morate da dostavite dokaz o finansijskoj situaciji i dobiejte odobrenje od studentske službe. Ukoliko služba odluči da je situacija  zadovoljava uslove, bićete preporučeni i dobićete ažururan Formular I-20.

Nakon što dobijete novi I-20 Formular, morate da popunite i Formular I-765, ,,Zahtev za dozvolu rada” i predate ga u Službu za državljanstva i imigracije (USCIS), u roku od 30 dana nakon što dobijete preporuku.

Ukoliko vam Služba odobri da radite, poslaće vam Formular I-766, ,,Potvrda o dovoli za rad”, koji sadrži podatke na osnovu kojih možete da radite izvan kampusa univerziteta.

Imajte u vidu da ne možete da počnete da radite dok je Formular I-765 u proceduri slanja Službi. Ukoliko dobijete dozvolu, možete da radite 20 sati nedeljno tokom trajanja semestra. Kao što je slučaj i sa prvim tipom zaposlenja, takođe morate da podnesete zahtev za izdavanje Broja socijalnog osiguranja.

• Praktična obuka predviđena studijskim programom predstavlja alternativne načine izučavanja, prakse ili neki drugi vid zahtevanog praktičnog rada koji nudi poslodavac u saradnji sa univerzitetom. Ovakvi poslovi dostupni su samo studentima koji poseduju F-1 tip vize, kao i samo ukoliko je deo plana i programa koji je predvideo fakultet. Obuka mora da bude povezana sa studijskim programom i zaa razliku od prethodnih zaposlenja, možete da radite puno radno vreme, odnosno duže od 20 sati nedeljno.

Kako biste mogli da se prijavite za praksu, morate da završite bar prvu godinu studija. Ukoliko ste diplomac, praksa je za vas obavezna. Kako biste aplicirali za obuku, vaša studentska služba mora da vam to odobri i da vam preporuku.

Imajte u vidu da svi studenti koji rade u SAD moraju da podnesu zahtev za Broj socijalnog osiguranja.

• Praktična obuka po izboru. Predstavlja tip honorarnog zaposlenja koji je u direktnoj vezi sa studijskim programom. Za ovakve poslove možete da se prijavite u toku studija ili kada završite.

Studenti koji poseduju F-1 tio vize moraju da podnesu zahtev za odobrenje u studentskoj službi, koja im potom daje preporuku.

Možete da se prijavite za 12 meseci obuke po svakom nivou studija (na primer, možete da imate 12 meseci na osnovnim studijama i nakon toga još toliko na master studijama).

CollegeNavigator – sajt putem koga možete pretraživati univerzitete u Americi, u odnosu na lokaciju, studijske programe, nivo studija, tip univerziteta (državni/privatni), dužinu trajanja studija, itd.

EducationUSA

• Studije u Čikagu
• Studije u Bostonu
• Studije u Njujorku
• Studije u inostranstvu