Sreća je merljiva

27/04/2015, 11:14

Sreća je merljiva

Kada ste srećni, to osećate i to vam je i dovoljno. Međutim, ima ljudi koji imaju potrebu da izmere sreću. Sreća je subjektivna kategorija. Ono što čini da jedna osoba sija, drugoj možda neće značiti baš ništa.

Naučnici pristupaju problematici merenja sreće na više različitih načina. Oni, na primer, ispituju pojedince o njihovom trenutnom raspoloženju, o zadovoljstvu sopstvenim zdravljem i životom uopšte. Međutim, ima i kreativnijih, ponekad i veoma neobičnih, pokušaja da se izmeri sreća.

Srećni tvitovi

Korisnici društvenih mreža imaju običaj da objave sve što im je na srcu. Zato su istraživači sa Univerziteta u Vermontu analizirali društvenu mrežu Tviter, kako bi na primeru Sjedinjenih Američkih Država utvrdili koja su to najsrećnija mesta u toj zemlji.

U radu, koji je objavljen u maju 2013. godine, objašnjeno je da su naučnici analizirali više od 80 miliona reči objavljenih na ovoj mreži tokom 2011. godine. Uz svaku reč je išla i informacija o geografskoj lokaciji korisnika mreže. Naučnici su obratili pažnju na pozitivan i negativan ton objavljenih reči i tako su utvrdili da su najsrećnije savezne države (ili barem države sa najsrećnijim korisnicima na Tviteru) Havaji, Mejn, Nevada, Juta i Vermont. Luizijana, Misisipi, Merilend, Delaver i Džordžija su se našle na spisku saveznih država sa dominantno tužnim raspoloženjem.

Emocije na Fejsbuku

smajlijiS obzirom na to da je Tviter privukao pažnju naučnika, jasno je da ni društvena mreža Fejsbuk nije mogla da prođe nezapaženo. Na ovom veb-sajtu se, za potrebe utvrđivanja nivoa sreće korisnika, posebno obraćala pažnja na to kako aktivnost pojedinaca na ovoj mreži utiče na promene u raspoloženju. Jednom ovakvom studijom iz prošle godine došlo se do zaključka da srećne objave vode novim srećnim objavama.

Fejsbuk svojim korisnicima nudi mogućnost da u svoje objave dodaju emotikone i precizno opišu svoja osećanja, što timu kompanije koji obrađuje podatke daje odličnu osnovu za utvrđivanje načina na koji se osećanja korisnika menjaju. Pomoću emotikona, tim ovog veb-sajta je 17. marta 2014. godine pratio reakcije korisnika na početak letnjeg računanja vremena. Došli su do zaključka da se prvog ponedeljka nakon promene vremena 25% više korisnika, u odnosu na prethodnu nedelju, žalilo na umor. Međutim, prelazak na letnje računanje vremena se pozitivno odrazilo na raspoloženje korisnika mreže – korisnici su tog istog ponedeljka u svojim objavama 20% više koristili reči poput divan i odličan.

Tekstualne objave ukazuju na to da se dobro raspoloženje održalo i tokom večeri, možda zbog toga što su, nakon radnog dela dana, mogli da uživaju u dnevnoj svetlosti sat vremena duže.

Osmesi na Instagramu

selfiBrazil na Instagramu stiče epitet najsrećnije zemlje na svetu, ukoliko se može verovati svim tim fotografijana sa širokim osmesima.

Kompanija Jetpac City Guides je analizirala facijalnu ekspresiju korisnika Instagrama na fotografijama koje nose podatke o geografskoj lokaciiji, pri čemu su veću ocenu dobijali široki osmesi, a manja ocena je išla osmesima stegnutih usana. (Nema informacija o tome da li se uzimalo u obzir to da li je osmeh iskren ili da li se širok osmeh u određenoj  lokalnoj kulturi smatra nepristojnim.) Tako je Brazil dobio najbolju ocenu za svoje osmehe, dok su Japan i Vatikan na dnu liste.

Bruto nacionalna sreća

Kada je u pitanju nacionalni napredak, mala država Butan je postala šampion. Međutim, ona svoj nacionalni napredak ne meri samo kroz bruto domaći proizvod, kako to ekonomisti rade, već prati i bruto nacionalnu sreću.

Butan se srećom svojih stanovnika bavi još od 1971. godine. Kako bi uspešno ispratila koliko su stanovnici srećni, vlada Butana sprovodi ankete kojima se prikupljaju podaci o psihološkom i fizičkom zdravlju, obrazovanju i životnom standardu žitelja, kao i podaci o tome kako oni provode svoje vreme. Osim toga, prati se i kulturna raznovrsnost, kulturna otpornost, kvalitet lokalnog upravljanja, vitalnost zajednice, kao i ekološka raznovrsnost i otpornost.

Podaci koje je Butan prikupio ukazuju na to da je 41% stanovnika srećan, dok 59% njih još uvek nije dostiglo svoj maksimum u pogledu sreće.

Istorija sreće

Još jedan od načina da se sreća malo bolje razume je da se ona sagleda kroz vreme. Naučnici sa Univerziteta u Virdžiniji su upravo to i uradili. Analizirali su definiciju sreće koju koristi 30 različitih nacija, a obratili su pažnju i na definicije iz rečnika Vebster, počev od izdanja iz 1850. godine pa do modernih izdanja. Istraživanjem je bila pokrivena i upotreba reči sreća u knjigama od 1800. do 2008. godine, a konačni rezultati su pokazali da su se stare definicije sreće fokusirale na dobru sudbinu i blagonaklone spoljne uslove.

Savremeno shvatanje sreće znači da ona dolazi od pojedinca, odnosno, iznutra.

27/04/2015, 11:14

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*