Dnevna doza šećera

Povezane objave

• Pažljivo birajte prijatelje 16/04
• Samo je šest minuta potrebno da alkohol počne da utiče na mozak 03/11
• Da li postoji mesto na zemlji koje nije zagađeno? 05/11

Dnevna doza šećera koju unosimo u organizam ne bi trebalo da prelazi šest kašičica. Ova količina je dovoljna i može se uneti putem hrane i pića. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da šećer bude izvor 5% energije, dok je ranije savet bio 10%. Ovo znači da je dovoljno da unesemo oko 25 grama šećera dnevno.

Šećeri iz voća, povrća i mleka nisu štetni za zdravlje

Pod šećerima podrazumevaju se monosaharidi, kao što su glukoza i fruktoza, disaharidi (saharoza) koje prouzvođači, kuvari i potrošači dodaju u hranu i piće, ali i šećeri koji su prirodno prisutni u medu, sirupima, voćnim sokovima i koncentratima voćnih sokova.

“Imamo čvrste dokaze da smanjenje unosa slobodnih šećera na manje od 10 odsto ukupnog unosa energije smanjuje rizik od viška kilograma, gojaznosti i karijesa. Odgovarajuća promena politike biće od ključnog značaja ukoliko države nameravaju da ispune obavezu i samim tim smanje stopu obolevanja od ovih bolesti”, rekao je dr Frančesko Branka, direktor Odeljenja Ishrane za zdravlje i razvoj SZO.

Saveti o unosu šećera koje je dala Svetska zdravstvena organizacija ne odnosi se na šećer koji se nalazi u svežem voću i povrću ili onom koji se nalazi (prirodno) u mleku. Razlog za ovo je to što ne postoje nikakvi dokazi da su ovi šećeri štetni po organizam. Međutim, šećeri koji se danas najviše konzumiraju su skiveni u prerađenim namirnicama koje najčešće ne doživljavamo kao slatkiše, kao što je kečap, a kašika kečapa sadrži kašičicu šećera, dok konzervirana gazirana pića sadrže i do 10 kašičica šećera.

U Mađarskoj i Norveškoj odrasli konzumiraju između sedam i osam odsto šećera dnevno, u Španiji i Velikoj Britaniji od 16 do 17 odsto, dok deca uzimaju mnogo više – do 12 odsto u Danskoj, Sloveniji i Švedskoj, a u Portugalu i do 25 odsto šećera dnevno.

Dr Branko Jakovljavić, specijalista za ishranu u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, rekao je da se u Srbiji šećer unosi u velikim količinama, ali kolika je ta količina – još se ne zna, jer nikad nisu urađena ozbiljnija istraživanja na ovu temu.

Čaša gaziranog soka ima i do 25 grama šećera

“I ta preporuka o unosu pet odsto šećera dnevno za nas je velika, jer je u Srbiji u svim industrijskim proizvodima prisutan šećer u ogromnim količinama. Prelivi, sosovi, mleko, grickalice, peciva – sve je puno šećera. Krv u našem organizmu sadrži šest grama šećera. Zamislite onda samo šta se dešava kada popijete konzervu soka koja sadrži 25 grama šećera”, rekao je dr Jakovljević.

Prema rečima doktora Jakovljevića, odrasli koji konzumiraju manje šećera imaju manju telesnu težinu, a povećanje unosa šećera povećava i težinu. Deca koja unose najviše zaslađenih napitaka verovatnije će imati višak kilograma, za razliku od dece koja ove napitke ređe konzumiraju.

“Najbolje je izbegavati industrijsku hranu, ali i povećati svest građana da prepoznaju sakrivene šećere u istoj toj hrani”, savet je dr Jakovljevića.

Kako šećer utiče na raspoloženje?

Poremećaju raspoloženja mogu biti posledica prevelikog unosa šećera u organizam. Anksioznost (napetost) i depresija samo su neki od poremećaja raspoloženja.

“Sugar blues” (šećerna tuga) je termin koji se takođe koristi. Šećer može da dovede do stalnih promena – skokova i padova raspoloženja i osećanja. Pored toga, prekomeran unos šećer dovodi i do stresa i tzv. “magle” u mozgu, odnosno može proizvesti probleme sa jasnoćom mišljenja.