Zašto, zašto…? Nauka odgovara na zanimljiva pitanja

10/11/2014, 14:25

Zašto, zašto…? Nauka odgovara na zanimljiva pitanja

Povezane objave

Svet je složeno i pomalo čudno mesto. Stručnjaci u časopisu “New Scientist” pokušali su da odgonetnu bar deo tog čudnog u svetu i odgovarali na zanimljiva pitanja koja su im čitaoci postavili.

Pogledajte šta su odgovorili.

Zašto nas sopstveno hrkanje ne probudi?

Najglasnije hrčemo kada smo u dubokom snu i kada nas je najteže probuditi. Osim toga, naša tela i sama proizvode veliku buku pa smo naviknuti da ignorišemo određene zvuke (npr. disanje).

To nam omogućava da prespavamo glasno hrkanje, iako nam ponekad nasilan groktaj može poremetiti ritam hrkanja i zbog toga se probudimo.

Ptice pevaju od jutra do mraka. Da li se leti umore jer je dan duži?

Ptice uglavnom spavaju noću, ali u kratkim periodima. One spavaju i danju ukoliko se osećaju dovoljno bezbedno, tako da im dužina dana ne pravi veliku razliku.

Glavni razlog što ptice pevaju je teritorijalni, a čujemo ih uglavnom ujutru zato što je tada tiho i vreme kada je najlakše obeležiti teritoriju.

Većina ptica, iako ne sve, peva tokom celog dana, ali se to često ne čuje zbog saobraćaja. Često se dešava i da ulično osvetljenje zbuni ptice, zbog čega ponekad pevaju u sred noći.

Zašto se stvara gužva u saobraćaju bez nekog posebnog razloga?

U otvorenom saobraćaju, svaki automobil može da putuje brzinom koju vozač odredi. U gušćem saobraćaju dolazi do interakcije između vozila i ako jedan auto uspori, tada i onaj iza njega takođe mora da uspori.

Kada saobraćaj dostigne određenu kritičnu gustinu, dolazi do određenog “udarnog talasa” – jedan vozač može da zakoči blago, a onaj iza njega će možda naglije da zakoči. Taj efekat se širi što dalje putuje, a novi saobraćaj se nagomilava.

Kada se gužva na početku raščisti, polako svi automobili počnu da se kreću, a put je čist, što izaziva čuđenje kod vozača na kraju gužve.

Zašto se kobasice saviju prilikom kuvanja?

Crevo kobasice sastoji se uglavnom od kolagena, koji se naglo smanjuje dok se kuva. Kada kuvamo kobasice, uglavnom se toplota širi asimetrično, što prouzrokuje neujednačeno smanjivanje kolagena i tako savija kobasicu.

Da li je bezbedno biti blizu mikrotalasne peći dok radi?

Vrata mikrotalasne pećnice napravljena su tako da kroz njih možemo da vidimo šta se unutra dešava. Na staklu se nalazi metalna mreža kroz koju prolazi vidljiva svetlost – ona ima talasnu dužinu od oko 500 nanometara, što znači da je pet hiljada puta manja od rupica u mreži i tako prolazi kroz nju.

Međutim, radijacija u mikrotalasniim pećnicama ima talasnu dužinu od oko 12cm, otprilike 60 puta veću od rupica u mreži, tako da ne može da prođe kroz nju.

Zbog toga je dovoljno bezbedno iz bliza gledati kroz vrata pećnice, osim ako postoji fabrička greška u mreži.

Zašto grmljavina aktivira alarm u kolima?

Do toga dolazi zbog zvučnika u kolima. Moderni alarmni sistemi koriste detektore šoka i pritiska. Zvučnici predstavljaju jedan vid detektora pritiska.

Zvučnik radi tako što vibrira prema primljenim električnim signalima i stvara zvuk. Ali može da se desi i suprotno – glasan zvuk ili promena vazdušnog pritiska može da izazove vibracije u zvučniku i proizvede električni signall koji uključuju alarm.

Zašto nam curi nos na hladnoći?

Ovo se dešava zbog kondenzacije i isparavanja. Kada topao i vlažan vazduh izdahnemo kroz nos koji je prethodno ohladio hladan udahnut vazduh, on se kondenzuje.

Sluznica nosa ne može da upije svu vlagu, pa se višak izbacuje. Da biste izbegli ovo, možete da udišete kroz nos, a izdišete kroz usta.

Sunce je zvezda – zašto je žuto, a ne belo?

Zvezde mogu biti raznih boja – od tamno crvenih (hladne zvezde, manje od 3.000 stepeni Celzijusa), pa do plavo-ljubičastih (vrele zvezde, toplije od 30.000 stepeni Celzijusa).

Mlađe, toplije zvezde su bele, a hladnije, starije su crvene. Naše sunce je zvezda srednje veličine, osrednjeg sagorevanja, pa je zbog toga žute boje.

10/11/2014, 14:25

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*