Zašto se razbija flaša šampanjca o novi brod?

11/05/2015, 14:57

Zašto se razbija flaša šampanjca o novi brod?

Postoji običaj da se pred prvo isplovljavanje novog broda o njega razbije boca šampanjca. Ovaj običaj ima malo dužu istoriju nego što je to opšte poznato.

Cilj ovog čina jeste da se prizove sreća koja će pratiti brod na putovanju. Pre nego što se o brod razbijala flaša šampanjca, sreća se prizivala na različite načine.

Među prvim poznatim pričama vezanim za prizivanje sreće pri prvom isplovljavanju broda je priča koja je nastala pre 5.000 godina a koja kaže da je jedan brodograditelj iz Vavilona rekao: “Za bogove žrtvujem vola”.

Kako su drevni Grci, Rimljani i Egipćani imali mnogo bogova, oni su sve njih na različite načine pozivali u pomoć na putovanju. Tako su Grci, pri isplovljavanju broda, pili vino u čast bogova, a pored toga sipali su i vodu u brod, što su smatrali blagosiljanjem broda.

Brodovi su bili “krštavani”, pogotovo u rimokatoločkoj veri. Malteški vitezovi su u 17. veku imali ritual gde su se dva fratra molila na novom ratnom brodu, a pri tom su i prskali svetu vodicu po njemu.

Protestantska Reformacija odbacila je neke aspekte “krštavanja”, pa su tako, umesto verskih vođa, neku vrstu “krštavanja” izvodili članovi monarhije ili vojni lideri.

Pre Malteških vitezova, 1610. godine je princ od Velsa bio prisutan za krštenje broda “Prins Rojal” kada je na brodu stajao veliki i veoma skup pehar, koji je napravljen o nekog plemenitog metala. Tada je princ otpio gutljaj vina iz pehara koji je nakon toga bacio preko palube – za sreću.

S obzirom na to da su pehari bili veoma vredni, a i mornarica Velike Britanije je ubrzano rasla, ovaj ritual zamenjen je razbijanjem boce vina. Ipak je bilo praktičnije da se preko palube baci flaša vina, nego skupoceni pehar.

Razbijanje flaše vina je potpuno isti ritual kao onaj koji se i danas često praktikuje, s tim što je flaša vina u 19. veku zamenjena flašom šampanjca iz prostog razloga što je šampanjac postajao sve popularniji među elitom i smatran je za “aristokratski” izbor.

Izvor: Nacionalna geografija

11/05/2015, 14:57

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*