Zašto odrasli teže uče strane jezike?

Povezane objave

• Najstariji student na svetu 12/10
• 5 zanimljivih činjenica o Kini 31/07
• Okeani su naša odgovornost 28/04

Odraslim ljudima mnogo teže ide učenje novog jezika, ali naučnici su došli do saznanja zbog čega je ovo problem odraslima a deci nije.

Istraživanjem, naučnici su došli do zaključka da se odrasli ljudi previše trude da nauče novi jezik ali da im je zapravo prepreka.

Odrasli imaju superiornu kognitivnu funkciju koja predstavlja veliku prepreku kada se radi o učenju jezika, a deca, koja je ne poseduju – nemaju ni ovaj problem.

“Previše truda pri učenju stranog jezika zapravo može da ugrozi krajnji rezultat”, rekla je Ejmi Fin, istraživač na postdoktorskim studijama u McGovern Institutu za istraživanje mozga u Masačusetsu.

Superiorna kognitivna funkcija, koju poseduju odrasli, je prepreka u učenju jezika

Superiorna kognitivna funkcija je prepreka samo za učenje jezika, dok u svim ostalim slučajevima daje prednosti odraslima u odnosu na decu.

Dva istraživanja, u kojima su sagovornici bili govornici engleskog govornog područja, bazirana su na 10 minuta slušanja izmišljenog jezika koji se sastojao od devet dvosložnih reči. Svaka reč pripadala je jednoj od tri kategorije zvučne strukture.

Prva studija sprovedena je tako što su učesnici moralo da boje dok slušaju, da se ne bi u potpunosti fokusirali na slušanje jezika. Posle toga, zadatak im je bio da reše test gde su imali ponuđene reči, a trebali su da odaberu one koje pripadaju jeziku koji su slušali.

U drugoj studiji, učesnici su trebali da se u potpunosti posvete slušanju jezika, a zadatak im je bio i da pritisnu dugme svaki put kada prepoznaju delove vokabulara ili gramatičke šeme.

Oni koji su se fokusirali na slušanje novog jezika, pokazali su lošije rezulate od onih koji su za vreme slušanja bojili. Gramatiku nisu mogli da savladaju oni koji su se koncentrisali, ali im je to pomoglo da nauče osnove vokabulara.

Način na koji deca uče potpuno je drugačiji od načina na koji odrasli uče. Ljudim imaju dva sistema memorije – deklarativan koji čuva osnovno znanje poput činjenica i vokabulara i – proceduralan koji pomaže da naučimo razne veštine, kao što je vožnja biciklom.

Deca uče nesvesno, a to je taj proceduralni sistem memorije, koji se razvija najranije u životu. On nam koristi za učenje složnijih stvari, u koje spada i gramatika. Deklarativni sistem je teže razviti, a služi za učenje vokabulara, na primer. Proceduralni sistem kod dece radi nezavismo od deklarativnog, pa oni zato mogu da gramatiku savladaju brže od odraslih.

Fin tvrdi da je učenje kod odraslih još uvek nedovoljno istraženo, a da su rezultati studija samo podstrek, a ne način da se odrasli demorališu. Ukoliko imamo veliku želju da naučimo jezik, to ne znači da treba da se trudimo da smanjimo tu želju. Učenje novih jezika je svakako dobro jer prija mozgu, a može i da zaštiti od Alchajmerove bolesti.

Izvor: Nacionalna geografija