Nezaposleno 87 doktora nauka

07/04/2014, 18:46

Nezaposleno 87 doktora nauka

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) pokazuju da to posla sve teže dolaze i oni najobrazovanji. Trenutno je na njihovoj evidenciji čak 772 magistra.

Pronalaženje posla u Srbiji je već gotovo nemoguća misija. Većina veruje da bez dobre rođačke ili partijske veze nema ni radne knjižice. Obrazovanje se očigledno ne kotira dobro na listi bitnih uslova, pošto na evidenciji NSZ posao čeka 772 magistra i 87 doktora nauka.

Po Bolonjskoj deklaraciji, da bi stekli zvanje doktora diplomci i masteri moraju da se vrate u školske klupe, slušaju predavanja tri godine, polažu ispite i spremaju doktorski rad. Da bi se došlo do ovog visokog zvanja potrebno je desetak godina rada. Verovatno niko od njih ne planira da isto toliko vremena provede na birou.

Rekorder po dužini čekanja je specijalista – gumarsko plastičarski tehnolog, koji je na birou 17 godina. Po 9 godina na posao čekaju po jedan istraživač muzičkih umetnosti, arheologije i specijalista bolesti zuba, a po 7 godina čekaju specijalista ishrane, zoohigijene, tehnolog proizvodnje piva, magistar rudarstva, specijalista neuropsihijatrije…

Najveći broj magistara na birou je iz oblasti ekonomskih nauka, a tu su i menadžeri, politikolozi, magistri likovnih umetnosti. U NSZ kažu da na zaposlenje u proseku čekaju dve godine i devet meseci.

Devet godina su na birou i po jedan doktor dramske umetnosti i digitalnih medija, a nadu polako gube i nosioci najviših zvanja prirodno-matematičkih, biohemijskih nauka. Na evidenciji NSZ se nalaze 6,5 godina. Po 6 godina staža na birou imaju i po jedan doktor tehnološkog inženjertva i organizacije rada.

”Najbrojniji su nosioci najviših zvanja ekonomskih nauka, trenutno ih je na listi 12, slede oni iz medicinske oblasti (šest), a po četiri je iz kategorije pravnih, bioloških nauka i fizičke kulture”, kažu u NSZ,  ”Poslodavci nam se retko obraćaju sa ponudom poslova u ovim stepenima stručne spreme. Da li će magistri i doktori nauka prihvatiti posao u nižem stepenu obrazovanja zavisi, pre svega, od ponude poslova, ali i od subjektivnih činilaca. Neko ko je egzistencijalno ugrožen prihvatiće bilo kakav posao, dok neko ko ima mogućnosti tražiće adekvatan posao na kojem može da iskaže svoje znanje i sposobnosti.”

Spremni i da ”zaborave” spremu

Iskustva pokazuju da su doktori i magistri spremni da prihvate poslove u nižem stepenu stručne spreme, ali u okviru svog obrazovnog profila. Ovo se najviše odnosi nao one iz oblasti društveno-ekonomskih zanimanja, dok saobraćjni, građevinski ili mašinski profili lakše pronalaze posao u svom rangu, kao i kandidati iz zdravstveno-medicinske oblasti.

Izvor: Novosti

07/04/2014, 18:46

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*