Naučnica iz Srbije među najboljim svetskim istraživačima

30/11/2013, 13:29

Naučnica iz Srbije među najboljim svetskim istraživačima

Ksenija Bunjak (29) doktorand je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i jedna od 25 najboljih mladih naučnika na svetu za ovu godinu, prema odluci Ministarstva za obrazovanje i istraživanje Republike Nemačke. Nagradu nemačkog ministarstva dobila je za istraživanje o arhitekturi srpskih sela.

Ona je jedna od „zelenih talenata”, istraživača u oblasti održivog razvoja, prva iz Srbije koja je dobila ovu prestižnu nagradu i jedna od dvoje nagrađenih naučnika iz Evrope. Kada nije na fakultetu obilazi sela Srbije i smišlja kako da ih pretvori u ekološka, a usput razgovara sa meštanima i savetuje im šta da promene u kućama kako bi što bolje iskoristili energiju ili svetlost, a što manje platili račun za struju.

– Draž čitavog posla jeste da se pomogne ljudima. Najviše volimo da vidimo, kada se vratimo u neko selo, da su nas ljudi poslušali i na primer promenili prozore ili namenu prostorije kako bi imali više svetla ili bolje grejanje – priča Ksenija, koja je nedavno sa kolegom Mladenom Pešićem počela projekat „Atlas srpskih sela”.

Ove godine je pokrenula i nevladinu organizaciju EAT, sa idejom da podigne svet građana o ekologiji. Govori šest jezika, jedno vreme je živela u Danskoj dok je istraživala za doktorat, a 2007. godine je ekološki projektovala u Španiji, što je odredilo njen dalji profesionalni put.

– Moja ideja o formiranju ekoloških sela, zapravo model po kojem je moguće da se rekonstruiše selo u ekološko jeste ono što je presudilo da dobijem nagradu nemačkog Ministarstva obrazovanja. Ideja je da sa kolegama sa Elektrotehničkog fakulteta napravimo kompjuterski program koji će moći da primenjuju bilo gde u svetu – ukucaju karakteristike određenog sela, klimatske, geografske i dobiju model po kojem može da se uradi najbolja arhitektonska intervencija – izjavila je Ksenija za redakciju Politike.

Zajedno sa 24 ostala dobitnika ona je provela dve nedelje u Nemačkoj, obišli su sedam gradova i njihove fakultete i institute koji se bave održivim razvojem. Sledeće godine moći će da odabere gde će da radi praksu tri meseca, kompletni troškovi boravka su pokriveni, a za sada misli da će to verovatno biti Tehnički univerzitet u Minhenu.

  • Dve krajnosti srpskih sela

Ksenija Bunjak najviše proučava arhitekturu sela u zapadnom Pomoravlju. Ono što je zaključila jeste postojanje dve krajnosti: s jedne strane su sela koja odumiru, a koja su ekološka i imaju najviše potencijala za eko-turizam, a sa druge su sela blizu gradova, koja karakteriše brza gradnja, potpuno neekološka i u kojima više ništa ne može da se uradi, jer su izgubljene osobine sela, naročito odnos sa prirodom.

Izvor: Politika

Povezane objave

30/11/2013, 13:29

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*