Tastatura ili olovka?

15/03/2015, 14:26

Tastatura ili olovka?

Došlo je vreme da, kada uđete u učionicu, vidite studente koji zure u ekran, a sve što čujete je neprekidan šum aktivnih tastera. Tako je, to je digitalno doba i verovatno danas nema osobe koja za učenje ne koristi laptop.

To je razumljivo, laptop računari nam omogućavaju da završimo više posla i to efektivno. Takođe, sada je mnogo lakše sarađivati s kolegama na izradi prezentacija i seminarskih radova, kao i pristupiti brojnim bibliotekama i onlajn izvorima. Na sve to još treba dodati prednost hvatanja velike količine beleški jer većina studenata danas brže kuca nego što piše.

Ipak, prema rezultatima novog istraživanja koje su sproveli Pem Miler i Danijel Openhajmer, studenti koji svoje beleške stavljaju na stari dobri papir nauče mnogo više gradiva nego što to mogu njihove kolege koje se ne odriču tastature.

To se ne dešava slučajno i za to postoji objašnjenje.

Pisanje zahteva vreme i tako garantuje usvajanje gradiva

pisanje-beleški

Pisanje beleški oduzima vreme ali pomaže pri učenju

Pisanje i kucanje po tastaturi aktiviraju dva različita kognitivna procesa u mozgu. Testiranje sprovedeno u saradnji sa grupom studenata je potvrdilo da korisnici laptopova kucaju, takoreći, sve što čuju, bez istovremenog razmišljanja o sadržaju koji zapisuju. Suština je da, kad iskucavamo sadržaj, mi se u stvari bavimo prostom transkripcijom koja ne zahteva mnogo kognitivne aktivnosti.

Kada svoje beleške ručno zapisujemo, ne možemo da postignemo zapisivanje svake reči koju profesor izgovori. Zato aktivno slušamo, sažimamo sadržaj i zapisujemo samo ključne detalje. Mozak se, samim tim, više uključuje u proces razumevanja, a obrađene informacije se lakše i bolje pamte.

Obimnije beleške ne garantuju kvalitet sadržaja

Greška je ukoliko ste ubeđeni da će vam u potpunosti transkribovano predavanje pomoći da kasnije lakše naučite gradivo za test. Studenti koji su učestvovali u pomenutom istraživanju testirani su nedelju dana od prvog susreta s gradivom. Na testu su se mnogo bolje pokazali oni koji su ručno zapisivali svoje beleške. Openhajmer navodi da pisanje deluje kao mnogo efektniji umni stimulans. Pisanje obezbeđuje kontekst, tj. omogućava vam da se setite samog procesa zapisivanja, emocija koje su vas obuzimale tokom pisanja, kao i zaključaka koje ste sami tom prilikom izveli. Takođe, pisanjem stvarate sadržaje, kao što su, na primer, neke pojedinačne činjenice koje ste zapisali i rezimirali.

Rezultati testa su ukazali i na to da su obe ispitane grupe studenata sličan učinak pokazale kad se radi o činjeničnim pitanjima, dok se izrazita prednost studenata koji su vodili pisane beleške pokazala kod konceptualnih pitanja.

Laptopovi neodoljivo skreću pažnju

Zapanjujuća je činjnica da studenti prosečno 40% časa iskoriste na stvari koje ubijaju produktivnost, baveći slanjem kratkih poruka, odgovaranjem na mejlove ili prostim pretraživanjem po internetu. Iznenađuje i podatak da su mnogi studenti izrazili nezadovojstvo svojim obrazovnim programom. Zbog toga su podložniji iskušenju da se posvete aktivnostima nevezanim za predavanje i spremniji su da varaju na ispitu, što kao posledicu donosi veću verovatnoću da ne polože ispit. Ukoliko se pronalazite u ovom opisu, zapitajte se da li je gledanje Jutjub (YouTube) snimaka vredno školarine koju plaćate.

Ukoliko se odlučite da tastaturu zamenite papirom i olovkom, evo saveta da svoje pisanje učinite efektivnijim.

Savladajte stenografiju

pisanje-olovkom

Osmislite sopstveni sistem brzog pisanja

Postoje brojne metode i stenografski sistemi koji pomažu u bržem pisanju reči i čitavih tekstova, a svode se na primenu specijalnih simbola. Jedan od najpopularnijih stenografskih sistema je Tilajn (Teeline), koji se u Velikoj Britaniji redovno koristi za obuku novinara. Podrazumeva izbacivanje nepotrebnih slova, na primer, vokala ili onih slova koja se ne čuju u izgovoru, a izbačena slova se zatim zamene jednostavnim simbolima koji se brzo pišu.

Ukoliko vam je teško da se u potpunosti prebacite na stenografiju, osmislite sopstveni sistem brzog pisanja koji će vam pomoći da pojednostavite reči koje najčešće koristite (npr. tm za turizam). Naravno, potrudite se da ne zaboravite značenje sopstvenih simbola i skraćenica.

Koristite odgovarajuće formatiranje teksta

Ukoliko ste nedavno tastauru zamenili olovkom, setite se načina na koji ste organizovali tekst u Vordu (Microsoft Word) ili bilo kom drugom programu za obradu teksta. Naslove ispisujte krupnim slovima, koristite numeraciju i podvlačite bitne fraze. Pored toga, ostavite dovoljno praznog prostora za dopisivanje dodatnih informacija – značiće vam onda kada budete počeli da se pripremate za test.

Nabavite lopticu za vežbanje

Višečasovno pisanje će umoriti vaše prste, dlan i ručni zglob. Povremeno stezanje loptice vam može pomoći da ojačate svoju ruku. Podjednako je važno da radite vežbe istezanja ruke kojom pišete, kako biste izbegli povrede lakta i neprijatan bol u mišićima.

Isprobajte Kornel (Cornell notes) metodu pisanja

levoruki

Ako pišete levom rukom nabavite odgovarajuće flomastere koji se ne razmazuju

Kornel metoda je stara, ali neverovatno efektivna metoda pisanja. Njena primena podrazumeva da se stranica podeli na dve kolone. Desna kolona treba da bude šira i tu treba zapisati sve ideje, tabele, grafikone, takoreći sve što biste inače zapisali. Nema veze ako je neuredna. U levu kolonu  zabeležite krupne teze, uopštavajući odgovarajuće ideje iz desne kolone. Takođe, dno svake stranice možete ostaviti prazno kako biste tu kasnije izveli sažetak koji dalje, prilikom učenja, može olakšati pronalaženje neke konkretne teme.

Levoruki, nabavite flomastere

Da li vam mrlje od mastila, razmazana slova i nečitak rukopis zvuče poznato?

Ako za pisanje koristite odgovarajuće flomastere, povlačenje ruke preko ispisanog teksta neće ostaviti neuredan trag i moći ćete maksimalno da iskoristite prednosti rukom pisanog teksta.

 

15/03/2015, 14:26

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*