Saveti za preživaljavanje studentskih muka

09/01/2015, 13:49

Saveti za preživaljavanje studentskih muka

Kako bi završili fakultet (u Srbiji) pored “grejanja stolice” potrebno je znanje i umeće koje se ne uči u školama, a ovih 10 saveta vam mogu pomoći da “preživite”.

Savet br. 1: Korak po korak

Poseban šok i određena neprijatnost je ono što svaki student oseti kada se prvi put susretne sa gomilom knjiga koje treba ne samo pročitati, nego treba naučiti njihov sadržaj. Iako izreka kaže da ako moraš da progutaš žabu najbolje je da prvo progutaš najveću, u ovom slučaju to se ne može primeniti. Spremanje najtežeg ispita već je po sebi naporno i prilično neizvesno, a ako još nemate dovoljno iskustva i treba da izađete na svoj prvi studentski ispit, bolje je da taj najteži ostavite za kasnije, ali nikako za kraj. Kako bi stekli samopouzdanje i sebe poštedeli (bar još neko vreme) od stresa padanja ispita, prvo spremite neki lakši ispit za koji su veće verovatnoće da ćete položiti.

Savet br. 2: Skupljaj bodove

Bolonja je uvela bodovanje svega – od prisustva na vežbama i predavanjima, aktivnosti, seminarskih radova ali i testova (kolokvijuma). Svi ti bodovi ulaze u krajnju ocenu jednog ispita, tako da ne treba zanemarivati ni jedan bod. Ako ih prikupljate redovno i malo po malo na dobrom ste putu da i pre ispitnog roka “zaradite” prolaznu ocenu. Zato razmišljajte na vreme i olakšajte sebi, jer je lakše učiti ako znate da ste već položili.

Savet br. 3: Razmišljaj na vreme o posledicama

Ako vam nešto zvuči isuviše dobro i lako razmislite još jednom kakve su potencijalne negativne posledice toga. Kada niste dovoljno spremni za ispit a već znate da postoji opcija da ispit položite preko “bubice” ne zaboravite koji su rizici toga i da li je to vredno. Ukoliko vas uhvate možete biti izbačeni sa fakulteta, a ako ne položite ispit u tom roku uvek postoji sledeći rok. “Stavite na vagu” ove dve opcije pa izmerite šta je bolje po vas.

Savet br. 4: Budi aktivan student, pokaži inicijativu

aktivnost

Potrudite se da budete aktivni, inicijativa studenata se itekako poštuje i uvažava. Čak i ako mislite da je neki profesor najstroži na fakultetu, njegova dužnost je da ti pomogne čak i ako želiš neku dodatnu literaturu ili jednostavno želiš konsultacije u vezi sa gradivom. Ako pokažeš da ti je stalo da naučiš (a ne samo da položiš) to će sigurno imati pozitivan efekat. Zato – nije bitan razlog, bitna je inicijativa.

Savet br. 5: Pokušaj da pomogneš roditeljima oko plaćanja školarine

Nije redak slučaj studenata čiji se roditelji žrtvuju kako bi im platili školarinu od 100.000 dinara. Kada je takva situacija u pitanju, postoji mogućnost da malo olakšate roditeljima. U studentskoj službi možete naći sve potrebne informacije – kako da napišete molbu dekanu da vas oslobodi dela školarine ili barem da je platite u više rata. Naravno, za ovu molbu morate imati dobar razlog, odnosno razlog zbog kojeg vam je otežano plaćanje (tolike) školarine morate dočarati dekanu kako bi shvatio u kakvoj ste situaciji. Nemojte lagati u molbi, ali malo dramatike neće škoditi.

Savet br. 6: Konkurišite za stipendiju

Postoji još jedan način da pomognete svojim roditeljima koji vas izdržavaju dok studirate. Konkurišite za neku od stipendija. Od mnogobrojnih konkursa za stipendije koje raspisuje Ministarstvo prosvete i Ministarstvo omladine i sporta, pa preko stipendija koje idu preko Univerziteta, prijavite se za sve moguće pa će neka od tih možda i pripasti vama. Možda nisu veliki novčani iznosi u pitanju ali su sigurno od velike pomoći.

Savet br. 7: Poštuj “štrebere”, fakultet nije osnovna škola

“Štreberi” su u osnovnoj i srednjoj školi možda bili predmet ismevanja, ali su na fakultetu oni glavne face. Ako niste jedan od njih, bilo bi dobro za vas da u društvu imate jednog od tih pametnjakovića ili barem da održavate kontakt. On je taj koji će vas podsetiti kad je tačno onaj kolokvijum, šta treba da se nauči, koja literatura je korisna i tome slično.

Savet br. 8: Smeštaj koji vama odgovara

Najjeftiniji smeštaj za studente je u studentskim domovima. Ali nisu svi za život sa jednom ili više nepoznatih osoba u prostoru manjem od 20 kvadrata. Drugi način da živite za što manje pare jeste iznajmljivanje većeg stana sa više cimera. Na taj način imaćete više prostora ali nećete plaćati onoliko koliko biste plaćali da živite sami. Uz to, život sa više cimera može imati još prednosti – sve što vam treba za stan požete zajedno kupovati, a i obaveze koje su vezane za stan takođe možete podeliti. Stvar je dogovora i kompromisa koji svima donosi dobro.

Savet br. 9: Koji posao ide uz Bolonju?

Bolonjski sistem studiranja ne daje mnogo vremena za bilo kakve druge obaveze sem fakulteta. U Srbiji sve više studenata mora da radi kako bi platilo svoje školovanje. Ali kako uskladiti posao i Bolonju? S obzirom na to da morate prisustvovati skoro svim predavanjima i vežbama a uz to imate i dodatne obaveze koje morate ispuniti zbog bodova, posao koji iziskuje puno radno vreme i rad svakog dana ne dolazi u obzir. Ako se nalazite u situaciji da morate da nađete posao dok studirate, onda možete da nađete noćni ili vikend posao (u nekom od kafića ili sličnih ugostiteljskih objekata) što će vas možda koštati sna povremeno, ali isto tako možete i razgovarati sa profesorima da vidite da li iko može da vam izađe u susret i poštedi vas prisustva na nekim predavanjima ili vežbama.

Savet br. 10: Obratite pažnju na vreme

vreme

Ograničeno vreme studiranja

Novi Bolonjski sistem visokog obrazovanja sa sobom je doneo, između ostalog, i ograničen vremenski rok za završavanje studija. Studenti koji studiraju četvorogodišnje studije imaju osam godina na ih završe, a čest godina imaju oni čiji studijski program traje tri godine. Ranije se za završavanje fakulteta uvek pronalazilo rešenje – kako da to traje što duže, ali iako tada nije bilo pritiska na studente da završe školovanje u određenom roku, nije ni to bilo dobro. Svakako je bolje da ne odugovlačite sa završavanjem studija. Zato – vodite računa o vremenu na vreme!

Povezane objave

09/01/2015, 13:49