Portret prosečnog srpskog studenta

21/10/2014, 16:41

Portret prosečnog srpskog studenta

Kada tek upišeš fakultet, uglavnom si pun elana, ambiciozan i zamišljaš kako ćeš da “razvališ” na fakultetu, a zatim dobiješ i neki dobar ili barem solidan posao. Međutim, u međuvremenu se mnoge stvari promene.

Na prvom mestu, ti se promeniš – naučiš neke bitne i one manje važne stvari, doživiš lepa i manje lepa iskustva.

Prvih nekoliko nedelja (možda meseci, ako si optimista i uporan), redovno odlaziš na predavanja. Trudiš se da slušaš, da svoje obaveze odrađuješ na vreme. Takođe, ustaješ ranije kako bi imao dovoljno vremena da se spremiš i “ne uplašiš” kolege svojim izgledom.

U međuvremenu, polako se upoznaješ sa društvom sa fakulteta, počinjete da se družite i zajedno izlazite. Sve češće idete na žurke, super se provodite. Imaš tu i tamo po neku vezu, ništa preterano ozbiljno, a svaka se završi jer ti zbog fakulteta ne možeš dečku ili devojci da posvetiš dovoljno vremena i pažnje.

Želeći da ipak sve to stigneš, postaješ hronično neispavan, a tome ne doprinosi ni to što sve pokušavaš da naučiš noć pred ispite – uvek ti se čini da ima vremena i da ćeš stići, a onda te hvata panika, počinješ da učiš nekom natprirodnom brzinom kada shvatiš da do ispita ima još nekoliko sati. Nekada se skupite i da svi zajedno učite, pa se spremanje ispita pretvori u igranje karata, slušanje muzike i celonoćnu zabavu.

Zbog hroničnog umora više ne ustaješ na vreme. Ima to i svojih prednosti – naučiš da se spremiš za pet minuta, a nekad uspeš čak i da se baš središ.

Pošto pored predavanja (na koja, uzgred, sve ređe ideš), treba da izdvojiš vreme za prijatelje, dečka, devojku… nemaš vremena da redovno pereš svoje stvari, raspremaš sobu. Zato, ukoliko studiraš u nekom drugom gradu i živiš sa cimerom, razvijaš “sposobnost” da ignorišeš nered, sve dok on ne izgubi strpljenje i ne izriba stan tako da sija kao apoteka. U sebi razmišljaš: “Dobro će mu u životu doći to što je vredan” i meškoljiš se na kauču.

Posebna tema je to na koje se načine dovijaš da “razvučeš” novac koji ti roditelji šalju, ako zbog fakulteta ne živiš u svom gradu. Međutim, koliko god da se trudiš, čini ti se da trošiš i ono što nemaš. Srećom, neko od društva uvek ima, a kada ima jedan, imaju svi. To je još jedna zaista pozitivna stvar koju naučiš tokom studija – solidarnost. Otprilike ste svi u istom sosu sa novcem, pa se više ne gleda šta je čije i ko je od vas platio.

Što se novca tiče, možeš da potrošiš sve što ti roditelji daju, ali pošto si svestan situacije, sramota te je da ponovo tražiš od njih. Zato na fakultetu razvijaš sposobnost da malo “lažucneš” i tražiš novac za “knjige koje obavezno moraš da kupiš”, a “prijava ispita je poskupela”.

Kada studiraš i živiš u nekom drugom gradu, zdrava hrana ti polako postaje misaona imenica. “Ne stižeš” da kuvaš, pa si sve češći gost pekara, picerija, restorana brze hrane. Dobro, ponekad pojedeš supu, onu kupovnu. Navikao si da jedeš u svako doba dana i noći, pa često nisi ni svestan šta ubacuješ u želudac. Zbog nedostatka novca dešava ti se i da spadneš na “buđav ‘lebac” i džem koji su ti tvoji poslali, ali nadaš se da će se sve to promeniti kada diplomiraš i zaposliš se.

Negde do četvrte godine fakulteta, toliko si umoran od svega da bi mogao da zaspiš na klupi, u parku, stojeći… Zato razvijaš sposobnost da predavanja, pa i svoj život uopšte, isplaniraš tako da se ukapaju u tvoj raspored spavanja. Jednostavnije rečeno, život ti se u ovom periodu svodi na spavanje, a ostalo… pa, uradiš šta stigneš.

Usput, kada odeš na poneko predavanje, shvataš da ti multitasking fantastično ide – dok tvituješ, dopisuješ se sa nekim na Facebooku, dremaš, uspevaš i da čuješ ponešto od onoga što je tema predavanja. Naravno, sve to ti brzo ispari iz glave, ali zato neka potpuno sporedna stvar, koju je profesor tek uzgred pomenuo, ostaje ti urezana do kraja života. Nikad se ne zna, možda će ti jednog dana dobro doći da znaš su prva stabla kafe u Brazilu zasađena 1727. godine.

Nekako uspevaš da položiš ispite i na park koraka si od diplome. Iako manje-više ne radiš ništa za fakultet, čini ti se da ti oduzima sve vreme ovog sveta i da zbog njega nemaš socijalni život. Zbog usamljenosti si razvio posebnu sposobnost da u svim mogućim situacijama budeš sarkastičan – prema sebi i drugima, a očita negativnost s vremena na vreme izbije iz tebe. Da, u tom periodu si shvatio i da ćeš uskoro dobiti diplomu, ali posao baš i ne…

Na kraju, posle svega što je prošlo: fakultet, učenje, sve te žurke na kojima je provod bio super, nekoliko propalih veza, iz svega si izvukao neku pouku. Shvataš da je fakultet bitan, ali da su zapravo mnogo važnije sve one stvari koje si naučio usput, da su iskustva iz stutentskih dana nešto čega ćeš se sećati kada ostariš. Naravno, u neke prijatelje si se razoračarao, ali pokreće te to što znaš da si stekao i one koji će uvek biti uz tebe.

Izvor: Mondo

21/10/2014, 16:41

Komentari:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*