Iskustvo zlata vredno – na nacionalnim konferencijama AIESEC-a

Povezane objave

• Lideri na FON-u motivišu mlade 26/12
• Konkurs za profesionalnu praksu u Novom Sadu 30/04
• Javno predstavljanje Doktorske škole matematike 15/01

AIESEC organizacija dva puta godišnje održava nacionalnu konferenciju na kojoj svi njeni članovi imaju priliku da učestvuju i za pet dana, koliko traje, uče jedni od drugih, ali i od predstavnika kompanija koje su partneri organizacije.

Na ovogodišnjoj konferenciji lokalna kancelarija AIESEC-a na Univerzitetu “Metropolitan” osvojila je nagradu za najveći doprinos u “I am 2015” kampanji – odnosno za najveći rast i postinute rezultate u programu odlazećih volonterskih praksi.

Moje ime je Mladen Ranđelović. Došao sam iz Paraćina u Beograd pre godinu i po dana, kada sam upisao Univerzitet “Metropolitan”, smer – Poslovni informacioni sistemi. U početku se nisam najbolje snalazio po Beogradu, pa sam uglavnom odlazio do fakulteta i odmah se vraćao u stan, gde sam provodio slobodno vreme.

Nakon nekog vremena od drugarice sam čuo za studentsku organizaciju AIESEC koja se bavi stručnim i volonterskim praksama. Odlučio sam da se prijavim i sada bih slobodno mogao da kažem da je to jedna od najboljih odluka koje sam doneo do sada.

Zahvaljujući članstvu u AIESEC organizaciji, upoznao sam mnogo ljudi i shvatio šta bih sve mogao da radim posle fakulteta. Iskustva i poznanstva u organizaciji su neverovatna. Ljudi koji su sa mnom u timu su mi veliki oslanac, konstantno učimo jedni od drugih i trudimo se da svakog dana budemo bolj verzija sebe.

U AIESEC-u sam dosta naučio, dobio sam priliku da radim svari koje neki ljudi čekaju i po deset godina. AIESEC pruža mogućnost za greške, da padneš, ustaneš i nastaviš dalje, a pri tom te niko ne osuđuje, nego samo ohrabruje i podržava na tvom putu.

Posle nekoliko nedelja u orgnizaciji, saznao sa da se dva puta godišnje organizuje nacionalna onferencija, kojoj prisustvuju članovi iz cele Srbije. S obzirom da sam vrlo zatvoren, stidljiv i teško sklapam prijateljstva, smatrao sam da ovaj događaj nije baš mesto na kome ću se osećati najprijatnije. Međutim, ljudi iz moje kancelarije na “Metropolitanu” su me ohrabrili da odem, što sam na kraju i uradio.

Konferencija je trajala pet dana i proveo sam se kao nikada pre. Svaki dan je bio ispunjen različitim predavanjima i radionicama koje su mi davale energiju i motivaciju da se borim za ono što želim u životu. Pomogle su mi da sagledam svoju snagu i svoje slabosti i da pronađe način da i jedno i drugo iskoristim na najbolji mogući način. Na konferenciji sam stekao dosta prijatelja, koji će mi se javiti u bilo koje doba dana i noći sa ciljem da mi pomognu ukoliko imam neki problem.

Imao sam priliku da upoznam bivše članove organizacije koji su samo nekoliko godina stariji od mene, a na konferenciju su došli kao zaposleni ljudi iz uspešnih kompanija u Srbiji. Pored toga, čuo sam i da su mnoge ideje koje su bivši članovi AIESEC-a imali – sada pretvoreni u uspešna preduzeća ili su sada uspešni star up-ovi koji nisu poznati samo kod nas, nego i u insotranstvu.

Kada sam došao u Beograd bio sam samo još jedna cigla u zidu, ali sada smatram da sam se uzdigao kao osoba zahvaljujući AIESEC-u. Od jedne veoma zatvorene osobe postao sam otvorena osoba koja gleda na stvari iz različitih uglova i koja pokušava da nađe rešenja na mnogo različitih načina.